Африка – континент у пламену

Борба за власт у Обали Слоноваче прерасла је у грађански рат. Међу присталицама претендената на председничку фотељу Аласана Уатарија и Лорана Гбагбоа воде се борбе уз примену тешке артиљерије. На ситауцију јача притисак споља: генерални секретар УН Бан Ки Мун позвао је Гбагбоа да преда овлашћења Уатари, који је победио на изборима у новембру 2010. године, СБ УН увео је против санкција, а Француска је упутила на Обалу Слоноваче своје трупе.

За сада у оружаним сукобима француски војници нису примећени, а мировни контигент УН смештен на територији земље само је узео под контролу међународни аеродром и посматра развој догађаја у Обали Слоноваче са стране. Ипак ни за кога није тајна да Запад у сваком тренутку може да се умеша у сукоб својим оружјем: превише озбиљни комерцијални интресу су везани за ову западноафричку земљу.

Крајем новембра 2010. године на Обали Слоноваче одржан је други круг председничких избора, после којих су оба кандидата – и Гбагбо и Уатара, прогласили своју победу. Први има подршку углавном хришћанског становништва, другог подржавају муслимани. Али САД, УН и Афрички савез више би волели да признају за легитимног управитеља Уатару. Русија је једина земља у СБ УН која је гласала против усвајања резолуције о признању Уатаре за председника Обале Слоноваче, подвлачи политиколог Станислав Тарасов.

Став Русије се одређује на следећи начин: неопходна је дијагностика суштине догађаја. Треба схватити шта се тамо дешава, да ли је могуће помирити ове кланове у границама јединствене државе или треба једноставно демокловим мачем пресећи пупчану врпцу и започети процес признања ове две независне псеудодржавне формације. Москва полази од реалија.

Реалност је таква да се корени унутрашњег конфликта у Обали Слоноваче крију много дубље од последњих политичких догађаја, говори експерт Института за Африку РАН Владимир Шубин.

У Обалу Слоноваче у периоду њеног прилично активног економског успона – 50-60-70 година – стигло је врло много људи из суседних земаља. Наравно, они су се одавно претворили, како се они изражавају, у слоновчане. Али то изазива одређену напетост у земљи. И то користе такозване политичке елите како би сукобљавале људе између себе, лишивши их некаквих права и подвлачећи да су они туђинци. И то је један од најбитнијих проблема. Уз то се додају и трења између муслимана и хришћана. Зато не треба очекивати брзо решавање конфликта, чак ако то буде војна победа, како се говори сада.

Али опсаност је у томе да данас не може да се гледа на конфликт у Обали Слоноваче као раније – као на сукоб који је трајао годинама. Свеопшта глобализација у Африци се показала са негативне стране, истиче Станислав Тарасов.

У Африци сада постоји таква ситауција када било какав конфликт може да се пребаци на суседне државе. Сада покушавају керозином да угасе пожар у Либији. Још нико не зна како ће се даље развијати догађаји у Египту, где је наводно био спроведен референдум и заказани избори. Нестабилна је ситуација у Алжиру, не зна се које снаге ће се још појавити на сцени. Врло је нестабилна ситуација у земљама Магреба, а ако се узме јужније, онда и у Сомалији. Све оне су толико глобално везане, и још се не зна одакле ће уследити судбински удар – од либијског сукоба или, на пример, од Обале Слоноваче – сада сваки оружани конфликт на Афричком континенту може да поткопа читав систем безбедности.

По речима представника Уатаре, исход борбе је јасан, све ће се решити за пар сати. Али чак и да је тако – то је праведно само за Обалу Слоноваче и само за извесно време. Како ће се развијати догађаји у региону, експерти се не усуђују да прогнозирају.