Асад „незамењив“

Реалних претендената на дужност председника Сирије, коју сада врши Башар Аасад, нема. Организована опозиција у земљи не постоји – тако да покушаји супротстављања власти неће отићи тако далеко као што се десило у Либији. Тако реагују политиколози на последње догађаје у Сирији, до које је стигао талас протеста из суседних арпаских држава.

Лидер Сирије Башар Асад изјавио је у четвртак да се формира специјални правни комитет. Ова структура ће се бавити питањем укидања закона о ванредном стању, који делује у земљи од 1963. године. Управо укидање режима ванредног стања један је од главних захтева учесника протеста, који су захватили последњих дана сиријске градове. Није прошло ни без сукоба са полицијом: у нередима је погунуло преко 60 особа, око сто је рањено. Влсти тврде да су већина пострадалих полицајци, опозиција, наравно, има друге податке.

Многи су очекивали да ће Асад објавити намеру да укине ванредно стање још у среду, за време иступања у парламенту. Ипак председник се ограничио тиме што је потврдио курс сиријског руководства на спровођење реформи. Башар Асад је уверен да су немири у Сирији резутат завере мањине, провоциране из иностранства.

На Западу у међувремену неки већ пореде ситуацију у Сирији са либијским догађајима. Амерички конгресмени, на пример, изјавили су да председник САД Барак Обама треба да подржи сиријску опозицију. Познат по својој мирољубивости републиканац Џон Мекејн сматра да Вашингтон треба гласно и јасно да иступи против владајућег сиријског режима. Истина, сам Барак Обама је другог мишљења. И да спроводи у Сирији војну операцију, Америка не намерава.

Русија такође самтра да у Сирији неће бити поновљен либијски сценарио. Специфика унутрашњег уређења ове две земље веома се разликује, појаснио је у интервјуу за Глас Русије политиколог, оријенталиста Станислав Тарасов.

Сиријско друштво је више консолидовано. Сирија је увек заузимала посебно место на Блиском Истоку, она је претендовала на самосталну улогу у блискоисточном регулисању. Она и даље игра активну улогу у Либану, успоставила је партнерство са суседном Турском. И заједничка граница између Турске и Сирије је фактор стаблизације који неће допустити догађајима у Срији да стекну такво усијање које су добили догађаји у Либији.

Изузетност положаја Сирије истичу и западни аналитичари. Они подвлаче да је фигура Асада у председничкој фотељи многима повољна. Израелу је потребан Асад ради смиривања Либана. Срија је актуалном облику потребна чак Американцима, како би завршили повлачење трупа из Ирака.

Индикативно је да оставку Башара Асада не траже чак ни сиријски опозиционари. Међу њиховим условима поред укидања режима ванредног стања је само укидање политичког монопола партије Бас. А на реформе власти у Сирији су се скоро сагласиле. Тако да Запад очигледно неће журити са још једном мировном операцијом, овог пута сиријском.