Босна и Херцеговина на ивици распада?

Хрватска национална скупштина у Мостару, која је усвојила 19. априла резолуцију са захтевом коренитог преуређења Босне и Херцеговине и издвајање у њеном саставу најмање једног, хрватског субјекта, довела је под питање постоајање "јединствене" босанске државе. Ситуација се погоршава неспособношћу лидера бивше југословенске републике у Федерацији БиХ да формирају органе власти после избора у октобру 2010. године и одсуством јасне политике од стране Европе. По мишљењу хрватских посланика, управо представници међународне заједнице својим неправедним и дискриминационим дејствима довели су до уставно-правне кризе. Проблем разматра коменатор Петар Искедеров.

Први пут у читавој историји савремене Босне и Херцеговине лидери локалних Хрвата су иступили са тако оштрим изјавама. До недавно међународна заједница традиционално је разматрала као главне галамџије Србе у Републици Србској. Њихов харизматични лидер Милорад Додик одмах после проглашења независности Косова у фебруару 2008. године припретио је да ће спровести исти референдум о самоопредељењу Срба у Босни и Херцеговини, мада није реализовао своју претњу. Ради се о томе што се Република Србска у суштини залаже не за реорганизацију Босне и Херцеговине, већ напротив, за јачање њених постојећих основа, постављених још 1995. године у Дејтону. Па и суседна Србија није склона да подржава сепаратистичке односе са ЕУ.

У случају Хрвата ситација је много компликованија. Захтеви њиховог радикалног дела не само да подразумевају измену устава и издвајање хрватског субјекта у саставу БиХ, већ и фактички бацају директан изазов муслиманским властима у Сарајеву. Јер према Дејтонском мировном споразуму, Муслимани и Хрвати обједињени су у јединствени федерални субјекат са заједничким органима власти. Покушај њихове демонтаже  несумњиво ће изазвати жестоку реакцију муслиманских власти и њихових присталица ван граница Босне и Херцеговине.

Стање погоршава акутна криза у редовима самих Хрвата и подршка њиховог радикалног крила од стране суседне Хрватске, где су очигледно незадовољни одсуством посебног субкејта попут Републике Српске. Ауторство актуелне декларације приапда Драгану Човићу и Божи Љубићу, који за разлику од својих опонената, социјал-демократа, заузимају умереније позиције. Фактички данас у табору босанских Хрвата постоји двовлашће, које у многоме не дозвољава да се формирају централни органи БиХ. И интензитет сукоба се стално повећава.

Не треба потцењивати ни глобалне последице распада Босне и Херцеговине. Јер колапс дејтонског модела може да да импулс ревидирању принципа регулисања других међунационалних конфликата – при чему не само на Балкану, већ и у читавој Европи, као и на простору бившег СССР, истакао је у разговору за Глас Русије директор Института за славистику РАН Константин Никофоров. По његовим речима, радикални лидери босанских Хрвата све последње године разрађивали су пројекте преуређења БиХ у својим интересима, мада нису журили да их објаве.

Одговарајући материјал су израдили босански Хрвати претходних година и он је само чекао свој тренутак. И када је то постало могуће, дате разраде су се појавиле. А повод је у многоме била неспособност босанских лидера да регулишу унутарполитичку кризу у Босни и Херцеговини која траје од октобра прошле године, активно мешање представника ЕУ и НАТО-а у босанске ствари, и укупни пораст сепаратистичких расположења на Балкану, везаних између осталог за развој ситуације око Косова. По горкој иронији судбине, управо дејтонски модел за БиХ постао је у суштини једини више или мање успешан покушај међународне заједнице да регулише проблеме на Балкану. Ипак свих последњих година архитекте босанског регулисања као што су САД и ЕУ, вршиле су притисак на Србе у Републици Србској, тежећи да ограниче овлашћења Републике Српске. То није успело, али у сенци овог сукоба ојачала су сепаратистичка расположења међу босанским Хрватима.

Не умирује ни изјављена намера Хрватске националне скупштине да учини главним градом свог будућег субјекта Мостар, који је и даље подељен на хрватски и муслимански део. Прогласити га престоницом босанских Хрвата, значило би дати ситуацији карактер блискоисточног проблема са подељеним Јерусалимом. А то је само на корак до новог босанског рата.