Москва позива да се убрза рад на конвенцији о правном статусу Каспијског мора
Пројекат Конвенције о правном статусу Каспијског мора треба да буде размотрен на јесењем самиту у Москви каспијских држава, изјавио је представник МИП-а РФ Александар Головин на седници радне групе заменика шефова спољнополитичких ресор каспијских држава – Азербејџана, Русије, Ирана, Казахстана и Туркменистана.
До 1991. године Капијско море је било подељено договором између СССР и Ирана. После распада СССР искрсли су проблеми око правног статуса. Почели су преговори који се настављају до данашњег дана. Три самита – у Ашхабаду 2002 године, у Техерану 2007 и Бакуу 2010 године – приближила су ставове, али до коначног споразума није дошло.
На данашњи дан су само Русија, Азербејџан и Казахстан потписали билатералне споразуме који регулишу поделу дна северног дела мора. Али и међу њима је остало нерешено питање коришћења акваторије. Иран са своје стране предлаже једноставно решење: поделити море на пет једнаких делова. Баку се не слаже. Разлог су богати ресурси нафте. Астана је такође против. Јер тако ће се залихе нафте Ирана увећати два и по пута. Тражи се компромис. Одсуство правног статуса кочи развој нафтних пројекат – и националних и заједничких. Зато Русија инсистира на убрзање разраде Конвенције.
Ради се о огромним економским губицима. Да би се они избегли важно је максимално приближити ставове страна, сматра водећи научни сарадник одељења Кавказа Института ЗНД Феликс Станевски:
Заинтересовани смо за то да се ти споразуми тичу што већег броја земаља. То значи да је нама потребан споразум који ће задовољити и Казахстан, и Туркменију, и Азербејџан, и Иран. Односно, за нас је веома важна стабилност самог споразума. Ако он буде одговарао интересима већине каспијских држава, то нас неће задовољити.
Наравно, није лако делити дно Каспијског мора. Али постоје и ресурси воде, који нису ништа мање богати него подводни извори нафте. Довољно је сетити се јесетре. Постоји споразум о мораторијуму улова јесетре. Осим тога на прошлогодишњем самиту у Бакуу је потписан Споразум о сарадњи у безбедносној сфери на Капијском мору. То је сведочанство развоја узајамне сарадње пет земаља. А значи да постоји нада за одређење правног статус највећег језера на свету. Одлучујући може бити самит у новембру ове године у Москви. Председници имају намеру да управо тада ставе тачку на ово тешко питање.
- Извор
- Голос России, © Коллаж «Голос России»/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Украјина није спремна да постане део ЕУ због величања нацистичких сарадника, изјавио је Карол Навроцки...
Остале новости из рубрике »















