Слободна штампа је пут ка идеалу

Слободна штампа игра огромну улогу у јачању демократије и помагању развоја друштва. Ова теза је наведена у основи резолуције Генералне скупштине ОУН, која је усвојена 1993. године и којом је 3. мај проглашен за Светски дан слободе штампе.

Иницијатива за прославу овог дана припада представницима медија из афричких земаља. 3. маја 1991. године у престоници Намибије Виндхуку представници независне штампе континента усвојили су декларацију с позивом упућеним земљама света да обезбеде демократски карактер средстава за штампу. Сваке године овог дана генерални секретар ОУН обраћа се посланицом међународној заједници саопштавајући податке о стању штампе у различитим земљама. Прошле године је Бан Ки Мун је истакао да „људи имају права на информације, које утичу на њихов живот и да су државе обавезне да пренесу ове информације“.

Међународне правобранитељске организације такође врше свој мониторинг стања новинарске заједнице. По њиховим подацима данас око 32 процента људи на Земљи живи у условима гушења слободе говора. Скоро свуда постоје услови за ограничавање делатности новинара. Власт нигде не трпи критику. Друга је ствар како се властодршци односе према критици и како новинари схватају свој посао, каже секретар Савеза новинара Русије Павел Гутионтов.

Штампа, која се с толико поштовања тих дана назива „четвртом влашћу“ и најнеопходнијим инструментом демократије, у принципу, нигде није љубимац друштва. Штампа је нешто што људе озбиљно љути. То је такође врло озбиљан играч и добро је кад је самосталан. У начелу, људи не воле кад их нешто нервира, кад им се скреће пажња на нешто оштро, на нешто озбиљније него што би они желели да буде.

Ипак, слободна штампа је показатељ слободе самог друштва. У интервјуу датом америчкој компанији Си-Ен-Ен (CNN) пре око годину дана, председник Русије Дмитриј Медведев је истакао да у савременом глобалном информационом простору не постоје затворене теме. Може се нешто прећутати у телевизијском програму, али ако имамо у виду да код нас 40 милиона људи користи интернет, о овим или оним догађајима за пет минута сазнаје цела земља. Зато је вршење притиска на слободу штампе ствар без било какве перспективе, уверен је Медведев.

У Русији постоји проблем независности штампе, као и у другим земљама. Само у току последње две деценије преко три стотине новинара у  земљи животом је платило своју професионалну делатност. А убице и наручиоци ових злочина нису увек пронађени, каже Павел Гутионтов.

Наравно, није реч само о томе да новинари не буду убијани, да не буду нападани и тучени. Ради се о томе да новинар има могућност да обавља своју дужност. То мора бити човек који свиђало се то некоме или не, по општем признању обавља једну од најважнијих функција. У суштини, то је хигијеничар људске заједнице.

Ове године Дан слободе штампе посвећен је интернету, главном медију данашњице. Његов утицај на друштво је нагло порастао у току последњих година. Интернет је омогућио људима да изражавају своје мисли пред огромним аудиторијумом. У целом свету се активно користе Facebook, Live Journal, YouTube и други социјални ресурси. И власт, у многоме захваљујући њима, осећа одговорност за своје деловање пред грађанима. Довољно је сетити се скандала и гнева руководилаца многих земаља поводом разобичавања сајта WikiLeaks.