Руско православље као елемент духовног уједињења Украјине
У Руску Православну Цркву (РПЦ) последњих година има поверење скоро половина Украјинаца. О томе сведоче подаци социолошке анкете, коју је спровео Институт за социологију Народне академије наука Украјине. Истраживања су објављена уочи посете поглавара руског православља Патријарха Кирила републици поводом 25-годишњице несреће на Чернобиљској нуклеарци (од 25. до 27. априла).
По цифрама, припадници скоро половине становника Украјине сматрају себе члановима Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије (УПЦ МП) – једине канонске црквене организације, коју признају све Православне Цркве света. Поређења ради, у расколничку цркву Кијевске патријаршије сврстава се тек нешто више од 20 процената верника. Ово сведочи о томе да се у току последњих година значај Руске Православне Цркве у украјинском друштву повећао, а да расколничка расположења опадају.
Наравно, још увек је прерано давати изјаве о превладавању међуцрквеног разграничења, али је тенденција очигледна. Руска Православна Црква као ниједна друга, данас уједињује украјински народ, сматра порт-парол УПЦ МП Василије Анисимов.
Ових дана, имам у виду све манифестације посвећене трагичној годишњици несреће на Чернобиљској АС, сви смо били сведоци како нас уједињује Руска Православна Црква. И то је веома важно. Данас Руска Црква има утицаја на украјинско друштво и власт. И надамо се да ће РПЦ наставити да врши своју социјалну мисију у Украјини.
Многи стручњаци су сигурни да се извесна стабилизација у међуцрквеном расколу, који је био изузетно оштар почетком 1990-их година сад одвија захваљујући промени политичких власти у Украјини. Није тајна да су од тренутка кад је република прогласила своју независност, антируска расположења углавном диктирана одозго. А у покушају да се што више удаљи од Кремља – Кијев је покушавао да прекине све односе с Московском Патријаршијом, вештачки подржавајући и чак финансирајући раскол у Украјини. С доласком на власт 2010. године председника Виктора Јануковича, националистичке идеје су престале да добијају подршку од државе. У многоме је управо то одредило извесно усклађивање односа између Русије и Украјине, не само у области политике, већ и у духовној сфери. Велику улогу у томе одиграла је и активна позиција РПЦ.
Јасно је да држава не може да заобиђе електорат као што је скоро половина украјинских верника, који имају поверења у Московску Патријаршију. Јер ови бирачи могу изабрати било кога, а парохијански свештеник може ненаметљиво да препоручи за кога треба гласати. Зато ће држава, без обзира на то што је одвојена од Цркве, увек ослушкивати њено мишљење.
Идеја „руског света“ као цивилизацијске заједнице људи јединствене националне, културне и духовне традиције, која је донедавно непријатељски дочекивана у Украјини, данас има много присталица и међу Украјинцима. Тим пре што је Патријарх Кирил више пута давао изјаве о томе да Руска Црква никад није претендовала на политичке погледе верника, али је увек покушавала да сачува духовно заједништво. У овом смислу је трагедија Чернобиља представљала изванредан пример народног јединства, истакао је Патријарх Кирил за време проповеди у Чернобиљу.
Руси, Украјинци и Белоруси су се нашли раме уз раме. Заједно су се борили против трагедије. То је изванредан пример људске солидарности пред заједничким непријатељем. Нека он заувек остане у нашем сећању. Нека нас надахњује на чување међусобних братских однсоа. Нека границе, које постоје међу државама никад не деле наше народе – духовно јединствене и већином православне.
Од 2008. године, након прекида који је трајао више од десет година, доласци поглавара РПЦ у Украјину се одвијају сваке године. А то што је Патријарх Кирил посетио различите епархије, разговарао с верницима, као и мноштво проповеди и Литургија, дали су наду Украјинцима у то да их Црква није напустила и да је спремна да их подржи у свакој ситуацији. Не само то, у Московској Патријаршији се тренутно припрема низ социјалних мисионарских програма, који ће у најскорије време почети да се реализују у Украјини.
Патријарх Кирил планира да ове године посети Украјину још два пута. Почетком маја допутоваће у званичну посету Харковској епархији. А у току лета ће, сад већ традиционално, предводити свечаности у част Крштења Русије. Оне се сваке године одвијају 28. јула, на дан сећања на светог кијевског кнеза Владимира – Крститеља Русије.
- Извор
- Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Украјина није спремна да постане део ЕУ због величања нацистичких сарадника, изјавио је Карол Навроцки...
Остале новости из рубрике »















