Виза као инструмент власти

Коначну одлуку о томе ко ће присуствовати седницама ОУН, а ко неће, доноси Вашингтон. По скандалима познати сајт „Викиликс“ обнародовао је документа по којима САД користе визне механизме да би регулисале присуство страних посленика на догађајима, које спроводи Организација уједињених нација.

Седиште ОУН налази се у Њу-Јорку. Тамо се обично одржавају и главне седнице Организације. Дакле, сваки учесник мора да добије дозволу за боравак у америчкој земљи. По међународним договорима САД су обавезне да благовремено издају визе људима који долазе у ОУН, рекао је председник управе Центра за политичке технологије, професор на катедри за упоредну политикологију МДИМО Борис Макаренко.

Постоји такав споразум: САД се обавезавају да на догађаје које организују ОУН, а посебно Генерална скупштина, дозволе приступ онима које скупштина позове. За преко шест деценија постојања ОУН овај договор је углавном поштован. У ОУН су долазили и левичарски и десничарски диктатори. Истина, Американци су постављали услов да су за њих отоврени Менхетн и пут до аеродрома и ништа више од тога.

Како је сазнао „Викиликс“ најчешће су могућности да допутују на међународне седнице у САД лишени обични чиновници и научници – представници режима, који Вашингтону нису по вољи. Према њима нема посебног устручавања. И није да им се одбија дозвола за улазак, већ се једноставно отеже с разматрањем њихове молбе за издавање визе све док се планирани догађај у ОУН не обави без њих. С дипломатама и политичарима на високом нивоу је ствари су компликованије. Понекад дође и до скандала. Тако, кад 1988. године за време док је председник био Роналд Реган, САД нису издале визу палестинском лидеру Јасеру Арафату, па је Генерална Скупштина ОУН демонстративно пренела своју седницу у вези с Палестином у Женеву. А кад је 2006. године захтев за визу одбијен министру иностраних послова Абхазије Сергеју Шамби Русија је званично оценила позицију САД као испољавање „двоструких аршина“.

Међутим, САД се чврсто држе свог и пуштају преко границе људе по својој жељи, без обзира на циљеве путовања подносиоца захтева за визу. И у томе нема ништа чудно, ако се има у виду колико често САД користе визни режим као инструмент притиска, истиче директор Међународног института за политичке експертизе Евгеније Минченко.

Пракса манипулисања визним режимом је врло раширена у свету. А Американци су у томе постигли изузетну висину. Довољно је сетити се, на пример, колико дуго се Олег Дерипаска судио због тога што му САД нису издале визу. Међутим, ако се узме историја ОУН, ситуација испада врло неетичка. ОУН јесу светска инстанца и манипулисање дозвољавањем људи да присуствују седницама ОУН, благо речено, не изгледа лепо.

У суштини, стручњаци виде два излаза из ситуације. Или треба увести неки посебан режим за све људе, који су позвани на манифестације у оквиру ОУН или треба изместити седиште. Међутим, и једна и друга варијанта тешко да се могу остварити у блиској будућности. Пресељење седишта изискује велика финансијска улагања, а мало је оних који желе да учествују у томе. А пристати на визне олакшице значи добровољно се лишити власти. А управо ова тежња се код САД понајмање може запазити.