Хиндукуш: трчање у зачраном кругу?

Заклети непријатељ је мртав, да ли и даље треба остати у Авганистану? Ово питање, по речима немачког недељеника „Der Speigl“, сад након што су америчке специјалне службе убиле терористу бр. 1 Осама бин Ладена, постављају противници авганистанског рата и у Европи и у самим САД. А стручњаци размишљају о томе како ће се нестанак главног симбола светског тероризма одразити на даљи ток мисије снага међународне коалиције на Хиндукушу – да ли ће ратна дејства ојачати или ће ослабити?

По свему судећи, о слабљењу ратних дејстава се засад не може говорити. Управо ових дана, како преносе медији, лидери „Талибана“ су најавили почетак пролећне офанзиве. Главну мету удраца пре свега ће представљати војске коалиционих снага, чиновници владајућег режима у земљи, службеници авганистанске владине војске и полиције. У принципу, талибани сваки пут појачавају своју активност с наступањем пролећа. Међутим, овог пута постоје и специфичности. По постојећим подацима, авганистански ратници намеравају да искористе подршку „Ал-Каиде“. Њихове пакистанске „колеге“, а у суштини „саборци“ отворено су изјавили да ће се сигурно осветити за смрт свог духовног наставника.

НАТО ће са своје стране, како је саопштио генерални секретар алијансе Андерс Фор Расмусен, наставити мисију у Авганистану, без обзира на убиство вође „Ал-Каиде“. Притом се стратегија деловања, по његовим речима, неће променити. У традиционалном реферату упућеном Конгресу САД, који је објављен ових дана Пентагон је с поносом саопштио о „приметном напретку“ у борби с талибанима. По овом документу, снаге ISAF су подвргне побуњенике „притиску без преседана“ и истерале су их из њихових „бастиона“ на југу земље. У реферату се, истина, признаје да су постигнути успеси „крхки“. Међутим, како су дан раније изјавили представници руководства Пентагона, САД и савезници могу да преокрену ток рата у Авганистану до краја ове године.

У међувремену њихов штићеник – председник Хамид Карзај, по свему судећи, покушава да игра сопствену игру. По изјавама западних савезника о извођењу њихове војске до 2014. године иако су ова обећања праћена масом опаски, он очигледно за сваки случај тражи контакте са садашњим непријатељима режима. Убиство Бин Ладена на територији Пакситана, изјавио је он ових дана, сведочи о томе да уопште није Авганистан тај, који пружа уточиште терористима. Американци и њихови савезници, по речима Карзаја, требало би сада да преместе центар тежине борбених операција у друге земље у региону, где се крију терористи. Притом је Карзај поново позвао представнике „Талибана“ на заједничко учествовање у обнављању мирног живота у земљи.

Уосталом, тешко да је надама Карзаја, као и очекивањима противника рата у Авганистану, суђено да се остваре. Стручњаци не виде знаке слабљења борбених дејстава, као на пример, професор Института за политичке и војне анализе Анатолије Циганок.

- Мислим да ће доћи до појачања. То није просто погибија вође. Ратна дејства НАТО у Авганистану немају перспективу. Јер, НАТО се упустио у још један рат у рејону Средоземног мора. То слаби групацију која се налази на Хиндукушу. Ако се у овим условима говори о Авганистану, треба говорити и о ситуацији у Либији. НАТО не излази на крај са својим задацима у Авганистану, а тим пре нема успеха на Средоземноммору. И напокон, већина чланова НАТО се сад просто искупљује од учествовања у рату.

Борба с тероризмом, приметиле су ових дана британске новине «The Guardian», био је објављен с циљем да се „епоха доведе у ред“ након хладног рата. Један од његових, по речима новина „ентузијаста“, потпредседник САД Дик Чејни (Dick Cheney) појавио се на телевизијским екранима убрзо након терористичких актова у Њу-Јорку и Вашингтону 11. септембра 2011. године. Он је тада изјавио да је рат против тероризма „дугорочни подухват“, „врста посла“, који ће трајати годинама. И заиста, закључује «The Guardian», засад америчке беспилотне летелице и даље задају ударце Пакистану убијајући цивилна лица и изазивајући све већу мржњу становништва, ствара се циклус насиља, који може да траје годинама. У принципу, закључак новина се може применити и на Авганистан. Питање је једно: ко ће први начинити искорак из зачараног круга?