САД и Кина траже формулу слоге

САД и Кина траже формулу слоге у контексту политичких противречности и финансијских спорова који су се међу њима заоштрили. У Вашингтону у понедељак започела је нова рунда стратешког и економског дијалога.

То је други по важности механизам изградње партнерских односа после састанака на врху. Овог пута стране први пут у датом формату размениће мишљења по питањима безбедности. САД на преговорима предтавља један од тешкаша – државни секретар Хилари Клинтон. Самим тим Вашингтон ставља до знања да намерава да изврши жесток притисак на Пекинг. САД су крајње забринуте разрадом ловаца пете генрације и изградњом носача авиона у Кини. Осим тога, Пентагон је пронашао повећану активност Кине и космосу. Он не искључује да Кина не само да ствара штит, већ ради на електронском оружју које може да избацује из строја америчке ракете и војне сателите.

Кина има своја питања према САД. Пре пола године она је замрзла војне везе са Пентагоном. Раније је Пекинг протестовао против продаје оружја Тајвану, што су чинили Американци. Војна сарадња САД и Тајвана изазива оштре протесте Пакинга, говори експерт Института за Далеки Исток РАН Александар Ларин.

За Кину тајвански проблем служи као средство притиска на САД. Пекинг стално говори да је он главни проблем у развоју односа са Вашингтоном. На сличан начин проблем људских права служи са САД као иста таква полуга притиска. То нервира Пекинг, али не омета парнтере да развијају своје односе. Да, они су прилично напети, сложени, али не због неслагања око људских права.

Кина је друга економија света после САД. Она је купила америчке обвезнице на 2 билиона долара. При томе САД стоји на ивици финансијског краха – дефицит износи 14 билиона долара. Ако Кина истакне за наплату дужничке обвезнице владе САД, Федерални резевни систем ништа неће друго моћи да уради осим да укључи машину за штампање новца. А то може да се претвори у глобални финансијски колапс. Вашингтон са своје стране тражи од Пекинга да ревалвира јуан, како би на разлици курса према долару смањио дефицит свог трговинског биланса. По мишљењу експерта Института за Далеки исток РАН Јурија Галиновича, то су кључне теме преговора у Вашингтону.

Они ће се потрудити да постигну договор и у овој и у другим сферама. Наћи границе где ни једна страна не дотиче суштинске интересе друге. Што је немогуће решити, одложиће за касније, избегавајући сукобе.

Војна операција снага коалиције у Либији, ликвидирање Осаме бин Ладена од стране америчких специјалаца у Пакистану без претходног обавештавања Исламабада још више је замрсила клупко кинеско-америчких противречности. Пекинг се категорички противи војном решавању либијског проблема и лову Запада на Моамера Гадафија. Ове теме, несумњиво, кинески представници ће покренути на преговорима у Вашингтону.