Баријере за „белу смрт“

10. маја у Паризу је отворен дводневни сусрет представника земаља „Велике осморке“ поводом борбе с трансатлантском трговином дрогом. На њему учествују министри унутрашњих послова, шефови антинаркотичких департмана, њихове колеге из низа земаља, које не улазе у „Групу осам“. Такође су позвани представници ОУН, ЕУ, Европола и Интерпола, као и других међународних организација. Састанак се одвија у оквиру припреме за самит „осморке“ с истом тематиком, који је планиран за 26-27. мај у француском Довилу (Deauville).

У току прве деценије XXI века број жртава дроге у свету је износио преко један милион. Сваке године од овог зла умре око 100 хиљада људи – више него од атомске бомбе, која је бачена на Хирошиму. 60 хиљада од њих су становници земаља, које улазе у Савет Европе. Притом, како је саопштио председник Управе ОУН за дрогу и преступност Јуриј Федотов, који је допутовао на састанак у Париз, у Европи је у току последњих година значајно порастао обрт кокаина. Ако су раније, по његовим речима, лидер по размерама трговине кокаионом, која је износила 37 милијарди доалра годишње, биле САД, сад их је Европа скоро сустигла. На пример, у Француској се потрошња ове дроге за последњих 10 година повећала 4 пута.

Тренутно се, како истичу стручњаци, запажа стабилна тенденција повећања дотока у Европу смртоносних дрога као што су кокаин и хероин. Главни испоручилац отровних биљака на свету и даље остаје Авганистан. По речима директора Федералне службе Русије за контролу трговине дрогом Виктора Иванова, који учествује на састанку у Паризу, доток кокаина који у Европу стиже преко држава Западне и Северне Африке може се мерити износом од око 10 милијарди долара годишње. Што се тиче авганистанског хероина, који доспева на континент, његове количине се процењују као отприлике двоструко веће.

Русија, преко које пролази трећина авганистанске дроге у суштини, постаје прва мета „хероинске агресије“ с Хиднукуша. Зато је питање стварања баријера на путу авганистанске „беле смрти“ у Русији у току последњих година постало од општедржавне важности. Јер, сваке године жртва дроге постане 30.000 људи – двоструко вше него што су губици Совјетског Савеза у Авганистану за 10 година ратних дејстава.

Стални представник Русије у НАТО Дмитриј Рогозин сматра да би снаге НАТО на Хиндукушу у борби с наркобизнисом, између осталог, могле да се ослоне на Организацију споразума о колективној безбедности, у који улази и Русија. Међутим, у алијанси очигледно сматрају да ће оваква сарадња у геополитичком смислу „превише ојачати“ позиције Русије. С Дмитријем Рогозином се слаже и војни стручњак, одговорни уредник новина „Независни војни прегле“ Виктор Литовкин.

- НАТО се, нажалост, понаша прилично надмено у односу на ОСКБ. То слаби напоре коалиције у борби с терористичком претњом у Авганистану. Организација споразума о колективној безбедности, у коју улазе скоро две државе Централне Азије, мола би да обезбедни чврст кордон на граници с Авганистаном. Уз сарадњу с НАТО овај кордон би спречавао доток наркотика на територију Русије и даље – у Европу.

По саопштењима медија, за време самита „Велике осморке“, који је планиран за крај маја у Довилу, француска страна намерава да изнесе на разматрање њених учесника проблем глобалног кокаинског наркотрафика из Латинске Америке и Атлантика преко држава Западне Африке у Европу. Са своје стране, шеф руског антинаркотичког надлештва Виктор Иванов сматра да у оквиру самита треба да буде покренуто и питање о спречавању дотока дроге у Европу из Авганистана. Да ли ће се до тада променити приступ НАТО овом проблему? Засад Иванов антинаркотичу политику алијансе на Хиндукушу сматра „неефикасном и противречном“.