ДУХОВНОСТ НА ДРУШТВЕНОЈ МРЕЖИ

Интервју Архимандрита Гаврила (Вучковића) недељнику "ВРЕМЕ"
<<<<<КЛИКНИ  И  ПРОЧИТАЈ >>>>>


 Извор: https://www.vreme.com/
 
СВОЈЕ КОМЕНТАРЕ МОЖЕТЕ СЛАТИ НА АДРСУ Е-ПОШТЕ ОЦА ГАВРИЛА
 



КОМЕНТАРИ НА ТЕКСТ ПУТЕМ Е-ПОШТЕ


Помаже Бог и праштајте оче Гаврило што се нисам јавила раније. Јако ме обрадовао текст који сте ми послали.

Ево кратког коментара. Прво онај мање битнији. Требате направити још двије до три нове слике да их поставите на сајт како би их моје колеге могле користити.
Читајући Ваше коментаре и коментаре господина Суботица морам примјетити можда "пристрасно" да у Вашим коментарима има више душе, а господин Суботић ми дјелује некако сувише забринут због могуће злоупотребе друштвених мрежа. Сигурна сам да онај ко је хришћанин може да нађе мјеру између кориштења друштвене мреже и потребе учешћа у литургијској заједници. Друштвена мрежа је свакако најпримамљивија за младе генерације које тек упознају животне стазе, што може бити одређена опасност, али је зато Ваша мисија итекако значајна јер успјевате да нађете квалитетну мјеру као духовник и "сајбер" монах што Ви и објашњавате на јако лијеп начин (и то је новинар добро пренијео) у дијелу у којем говорите о потреби проналаска равнотеже. Нисам знала и због тога ми је текст интересантан да је Србија прва у региону по броју корисника фејсбука, сто још више Вама треба да да снаге у коришћењу модерних средстава комуницирања за преношење хришћанских погледа на свијет.

С друге стране тај податак је доста упозоравајући за све нас, јер мислим да говори о томе да у свакодневном животу млади који су најчешће корисници фејсбука живе отуђеним животом и жељни су дружења. Такође сматрам да је упитна и контрадикторна констатација Немање Милиновића о непримјерном понашању свештених лица, јер га управо Ваш рад демантује. Ви својим радом показујете да се друштвена мрежа и те како може позитивно употријебити и нека Вам Бог да снаге да овим путем и даље комуницирате са садашњом и свом будућом духовном дјецом.
 
Пуно поздрава из Бањалуке
Мира Лолић Мочевић
 
 
*  *  *
Помаже Бог, оче благословите!

Лепо сте говорили и у овом интервјуу, благо скренули пажњу и на позитивне и на негативе стране интернет мисионарења.

Многе етичке, моралне границе у данашњем друштву померене су и то међу свим генерацијама, друштвеним слојевима и позивима. Нешто што је некада било ненормално, данас се сматра нормалним. Ни свештена лица нису поштеђена тих промена. Поготово млађи свестеници, који су тим променама подложнији. А људи ко људи, воле да траже и пронађу грешке у другоме (ваљда да би своје оправдали) па данас, пре него што се нека мисао спроведе у речи или дело, потребно је размислити не једном него десет пута.

Када сам први пут ушла у одељење да радим  са децом, сачекала ме је менторка, професорка са двадесет година радног искуства,  која ми је годину дана помагла како у раду тако  и у понашању и опхођењу са децом и родитељима. Не могу да вам опишем колико ми је значила свака њена реч и савет. Јер, многи неће да признају, али као новајлија  човек се свуда и у свему  осећа по мало изгубљен. Зашто ово пишем?

Па верујем да би старији, искуснији свештеници могли да буду “ментори” млађима у сваком погледу, па  и у погледу мисионарења…да их упућују, помажу, светују. Верујем да је Руска црква препознала ту потребу ( објављивали сте то на манастирском сајту),  па је организовала семинаре за духовна и световна лица, које  после као интернет мисионаре шаље у своје виртуалне парохије, јер у оваквом виду мисионарења види велики потенцијал, поготову у данашњем времену.

 Човек као биће увек треба да тежи свршенству свога Творца,(мада то савршенство никада неће и не може достићи), али треба да тежи само најбољем, да као оруђе у Божјим рукама своме ближњем пружи  само оно најбоље што поседује, а Бог ће за то дати награду…свакоме, кад за то дође време.

Хвала Вам на послатом интервјуу, бас ми је био инспирација за размишљање и оволико писање.

Опростите на дужини поруке.  
сестра Бојана

*  *  *


Помаже Бог оче Гаврило! Благословите! У краткој црти сте на једном мјесту сасвим јасно објаснили како треба схватити и користити медије, па и интернет гледано из перспективе православне духовности .

Наиме Ваша суштинска  порука коју могу да ишчитам у овом тексту објављеном у „Времену“ је савјет који се односи на црквена лица, која су активна у виртуелном свијету и на њихове ставове и поуке,  да буду потпуно у складу са православним учењем и хришћанским моралом.  То је једноставан савјет који се односи на садржаје који свештена лица треба да презентују у мрежи, али има своју непроцјењиву тежину због Вашег великог искуства у практичном мисионарско-педагошком раду на интернету.

Под хришћанским моралом поред осталог се подразумијева  истинитост у мјери људских снага и подвига, а то је да ријечи и дјела буду истовјетни. О истовјетности ријечи и дјела требало би размислити. Шта то заправо значи у контексту дискусије о православној духовности на интернету?

Већ дуже времена Ви показујете и доказујете и поучавате нас да је истинитост овако схваћена могућа. То има своју цијену у виду жртве коју  Ви сами подносите, али има и своју духовну снагу.

Тиме заправо фејсбук као социјална мрежа остаје оно што и јесте, а то значи једноставно медиј и то медиј хришћанске мисије, а не обратно тј. медиј који нас заробљава и отуђује од заједнице и литургијског живота и господари нашом свакодневницом. Ви, заправо показујете како да избјегнемо медијску замку у коју упада човјек у масовном друштву који постаје роб хипертрофиране псеудодемократске медијско-политиче приче иза које нема пуно суштине.

Тај Ваш савјет у „Времену“ о потреби за јединством морала и учења у виртуелном свијету је потпуно у складу са оним што  Његова Светост,  Патријарх Иринеј често наглашава када се присјећа Блаженопочившег Патријарха Павла и потребе да  и данас у новим временским и социјалним околностима наставимо да развијамо духовни живот на претходно зацртаној траси, а то је траса успостављања што већег степена хармоније између ријечи и живота.

Радомир Вучић


*  *  *
Помаже Бог Оче Гаврило,благословите

Хвала Вам Оче драги за још један начин од многих у низу Ваших духовних и информатичких поука и порука.Како једноставно и педагошки корисно треба користити интернет за добро а не лоше и на штету за здравље и душу.Посебно важно је за младе -који се Вама обраћају за духовне савете и поуке, хвала Богу за све- да на овај начин могу слушати РЕЧ БОЖИЈУ -а све на корист и спасење душе.Како и колико је то све корисно показује број корисника и посјетилаца на Вашем профилу.Једино што ми никад није јасно како и на који начин Ви успевате све да тако уредите и свима поуке,одговор и савете  кратко,јасно одмах и одговорите на тражена питања.Нека Господ Вам подари добро  здравље  да на многаја љета успјешно творите РИЈЕЧ БОЖИЈУ нама тако потребно и на овај начин путем свих савремених интернет комуникација.
Свако добро од Господа Оче Гаврило

Стана Меселџија
6.маја 2011 године
*  *  *

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Помаже Бог, оче, благословите!

Текст „Духовност на друштвеној мрежи“, објављен данас  у веома читаном листу „Време“, врло интереснатно и из различитих аспеката неколико саговорника третира употребу Фејсбук профила. Наравно да је то у време  незадрживог развоја информативних технологија незаобилазна тема у свим областима, тим пре у Православној Цркви као духовној институцији. Баш због различитости погледа на употребу овог профила, а и саме различитости употребе истог, мислим да је лист „Време“ просто визионарски изабрао моменат када треба читаоцу  да презентује тему Интернет и Српска Православна Црква као и то да би и остали медији требало овом темом да се много, много више позабаве.

Оче, оно што се из Вашег излагања у овом чланку може, измедју осталог, закључити јесте Јеванђеоска порука: „Све вам је дозвољено, али вам није све на корист“. Многи млади ће ово прочитати и многи ће се запитати како и сами користе Фејсбук? Да ли ће душу своју обогатити или осиромашити и шта значи слобода коришћења овог медија?

Што се тиче заступљености Српске Православне Цркве на овом профилу, сматрам је управо неопходном. Господ је рекао Апостолима: „Идите и проповедајте по целом свету!“ Да ли у данашње време отудјености и отпадништва има масовнији медиј за проповед Речи Божије? Н е м а!!! Али, опет Јевандјеље каже: „Много је званих, мало је одабраних!“ Дакле, то се може и овде применити, јер, још увек је мало духовника који су попут Вас, оче, препознали могућност мисионарења и сведочења Вере Православне преко овог профила и који су се ухватили у коштац са виртуелном паучином. Не смеју таланти бити закопани, па ни реч духовника не сме бити затворена у порту Цркве.  Руска Православна Црква је у том погледу постигла велике резултате и може бити пример свим Православним Црквама. Младима је неопходна права реч и права истина  о својој Цркви, о својој Вери, о духовном животу, неопходно их је упознати са Житијима Светих Отаца, са  Јевандјељем, коначно, са светим животом Богомајке и Њеног Сина Исуса Христа, Који је једини Пут, Истина и Живот. Сада, када су млади најзаступљенији на овом профилу, управо топла реч духовника треба до допре до њиховог срца што пре, јер они и трагају за њом. Дакле, не треба чекати да им се у овој паучини пре допадне нека душепогубна понуда, којих има на претек...  

Све је ово садржано на Вашем ФБ профилу, оче, и много смо Вам захвални на томе. Свако добро од Васкрслог Господа!

Танкосава Дамјановић
6.маја 2011 године
*  *  *

Помаже Бог, оче Гаврило! Благословите!
 
Види се да је колега Недељковић за овај интересантан чланак у “Времену” извршио опсежно истраживање и због тога - све похвале за његов уложени труд. Мени лично је било најмилије што је Ваша личност, смерног слуге Божијег, засијала у правом светлу! (И без икакве своје заслуге - осетих се поносна…)
Јер, Вама оче (слава Богу!) нема шта да се замери по овом питању. Ако ико од свештених лица СПЦ шири Јеванђелску благу вест и Божију љубав и реч по „виртуелом свету“ - то сте Ви. Нисам упозната која све свештена лица СПЦ користе нову комуникациону технологију за мисионарење и на славу Бога као што то Ви радите, а поготово не знам да ли исту неки од њих користе за задовољавање својих личних интереса. Ако има таквих који користе ове технологије неодговорно или непримерено свом свештеничком позиву и достојанству, онда би вероватно требали да преиспитају своју савест и да, по Вашем мудром савету - траже благослов и помоћ у оваквом духовном делању од оних који су у томе искуснији од њих. Али, мислим да би због неколицине неодговорних особа била грешка одбацити Интернет и његове огромне могућности у борби за спасење сваке поједине душе...
 
А, поводом страха неких да нове комуникационе технологије не би требали да користе људи из цркве - мислим да је претеран. Свако ново доба доноси своје новине. Па, тако и ово наше. У зависности на који начин их ми користимо - на добар или лош - такве ће нам плодове и доносити... Ви сте очигледан пример да се Интернет може користити на добро свих.
 
По мом мишљењу Ви сте успели да, ширећи реч Господњу на овај начин око себе окупите стотине, можда хиљаде духовне деце која Вам могу бити на понос. Ја сам лично упознала само неколико њих и ако је судити по оној “по родовима њиховим познаћете их” - Ви нећете имати зашто да се постидите пред Господом једнога дана… Претпостављам да су Вас и године проведене на Светој Гори научиле шта је то монашко послушање, те тако и нас (Ваша виртуелна чеда) учите да будемо послушни Цркви и да првенствено изграђујемо свој однос са Богом у нашим парохијским храмовима, заједничарећи са браћом својом на Светој Литургији. И зато мислим да за Ваша чеда нема бојазни да ће скренути са правог пута и одродити се од литургијског живота.
 
Осим тога, није ли Господ рекао да “умножавамо таланте”? Није ли рекао да “ширимо (свако по својим моћима) реч Његову по свету”? Ви ту наредбу Господњу - испуњавате оче, а на нашу духовну корист…
 
Драги оче Гаврило, само наставите са духовним мисионарењем на wеб-у. Само напред, јер има још пуно неутешених и залуталих душа на овом свету који чекају на Вашу лепу реч. Једино ме брине да ли ћете имати снаге и желим Вам да Вас здравље послужи, јер велики напор улажете у наше спасење. И због тога - хвала Вам, оче...

Вера Геровац
6.маја 2011 године

*  *  *

Христос Васкрсе! Срећан празник Оче!
 
Одличан текст у Времену, оно што сте рекли изражава праву суштину коришћења интернета. Основна одлика вашег писања је заправо једноставност али и јачина реченог, умереност са критиком изреченом на благи начин. Хвала Оче на подршци нама новинарима да истрајемо у ширењу речи Божије, на несебичном труду који улажете за добробит свих нас, Господ нека Вас чува!

с. Љиљана  Синђелић Николић
*  *  *


Помаже Бог Оче Гаврило,благословите

Поводом вашег интервјуа у недељнику "ВРЕМЕ" на тему Духовност на друштвеној мрежи бићу слободан да изнесем мој став који се темељи на великој отуђености међу људима безнађу будућности у незаситости овоземаљских прохтјева.Душа човјека се гуши те се окреће:дроги,алкохолу,разврату и свим другим пороцима што још више потхрањује похлепу и доводи до учмалости и безнадежности.Све материјално богатство не може довести до душевног мира и спокоја.Једино Бог узвишени и једини даје нам смисао и пуноћу живота.

Долазио сам више пута у манастир Лепавину и присуствовао литургијама које сте ви водили те сам стекао мишљење и убјеђење да ви помажете људима молитвом онолико колико вас је Бог обдарио, а мислим да Бог према вама није био шкрт јер сте то стрпљивим и ваљаним молитвеном радом заслужили.МИслим да би била велика корист како за младе тако и за старије кад би ви преко средстава јавних информисања водили духовну емисију,за почетак један до два пута мјесечно, а онда једанпут седмично што би по мени била једна разумна мјера,иако тих емисија никада не може бити превише.

Мислим да су млади људи презасићени свакодневним информацијама те би им ове емисије биле за корист и освјежење у свакидашњици и подстрек за узвишено размишљање и надахнуће.

Свако добро од Господа Оче Гаврило
прим. Марин др. Војин

*  *  *
Сад сам прочитала текст из часописа ВРЕМЕ и пробаћу да не паметујем у наредних пар реченица ,колико год будем могла .

Друштвене мреже ЗА и ПРОТИВ. Тако пише у тексту. Презвитер Оливер Суботић, један глас против. То није у суштини једини глас против, ја их више чујем против него за. Ја сам наравно за ЗА, јер друштвене мреже нису одавно виртуелност већ реалност. Скоро сви имају профиле на Фејсбуку, каче слике дјеце,свадби,крштења, постављају статусе,лајкују, преко њега се почело и трговати. Миц по миц и све се тамо преселило. Па зашто онда Црква не би понудила и свој неки програм тамо. Зашто не би осмислила и свој неки профил. Једини осмишљен профил црквеног великодостојника који је мени познат ( на Фејсбуку конкретно) јесте профил о.Гаврила Лепавинског. Он поставља приче,фотографије,некад и кратке филмиће који су увијек душекорисни, доста народа то прати, коментарише и на тај начин буди мозак за размишљање о души, пролазности и непролазном. Наравно да ,у конкретном случају, црквени великодостојник освијешћује људе да се на Фејсбуку не исповиједа и не причешћује и да исто постоји само у Цркви на коју их упућује. И ми идемо у Цркву, свак у своју. Само сад знамо мало више него прошли пут.

Опет не видим ништа лоше ни што сам рецимо ближа са људима из неке групе на Фејсбуку него са некима из моје цркве. Ми смо се сви видјели или чули и уживо ( ово за оне који мисле да Интернет одаљава људе), и спојила нас је љубав према Православљу и спознаји себе и односа са другима. Можда је човјек некад тежак на склапању нових познанстава, стидљив, и онда се осјети сам и у пуној Цркви,својој. Ако се он дуго буде тако осјећао можда му понестане и радости да иде у Цркву и онда једног дана престане потпуно да иде. Јер ипак су људи социјална бића једна. И као таквима, зашто им не понудити осјећај припадности Цркви и блискости са другом браћом и сестрама у Христу и путем Интернета и друштвених мрежа. Не као замјену за реално већ као реалност. Наравно, уз искусно руковођење, озбиљност у раду и мисији.

Јована Чоњић


https://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=5511