Хокинг: Квантне честице сјеме универзума

Познат по књизи "Кратка историја времена", Хокинг је рекао у интервјуу за данашњи "Гардијан" да иако одбацује идеју живота послије смрти, наглашава потребу човјека да испуни своје потенцијале на Земљи тако што ће у потпуности искористити живот.

Хокингу (69), чије је тијело толико деформисано болешћу да данас може помијерати само један мишић, онај у десном образу, дијагностификован је поремећај моторних функција када је имао 21 годину и рекли су му тада да неће живјети дуже од пет година, али инсистира да се не боји смрти.

"Већ 49 година живим са могућношћу да ћу сутра да умрем. Не бојим се смрти, али и не журим да умрем, желим толико тога још да урадим", рекао је он.

Према његовом мишљењу мозак човјека је као компјутер који престане да ради када откаже нека од његових компоненти.

"Не постоји рај нити живот послије живота за компјутере, односно за људе. То су само бајке за људе који се боје мрака", рекао је он, додајући да би људи требало да живе тако што ће тражити највеће вриједности живота у свим својим активностима.

Хокинг је дао интервјуу уочи састанка "Гугл Цајтгиест" у Лондону гдје ће се обратити питањем - "Зашто смо овдје?".

На овом скупу говориће и британски министар финансија Џорџ Озборн и добитник Нобелове награде за економију Џозеф Стилгиц.

Хокинг ће изнијети своју теорију да су мале промијенљиве честице енергије или квантне флуктуације на самом почетку универзума сјеме из којег су се развиле галаксије, звијезде и на крају човјек.

Хокинг је често био на мети критика због својих ставова о религији.

Његова књига "Велики дизајн" из 2010. године изазвала је оштре критике међу религијским лидерима, укључујући главног рабина Велике Британија лорда Сакса, јер је тврдио да нема потребе да се божанском снагом објасни настанак универзума.