Сергеј Лавров: Савет Европе – хуманитарни ослонац европској безбедности

Хуманитарним ослонцем безбедности европског простора назвао је Савет Европе министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров. Најстарија међународна политичка организација Европе приступила је разматрању сопствене реформе.

Главни задатак Савета Европе, формираног још 1949. године, јесте заштита људских права, развој демократије и потврђивање владавине права на територији 47 земаља које улазе у Савет. Почетком прошле године генерални секретар Савета Европе Турбјерн Јагланд изјавио је да су реформе неопходне. Једним од главних елемената обнове, по мишљењу генералног скретара, треба да буде оцена ефекстивности актуалних пројеката Савета, као и значајно смањење броја запослених у секретаријату. Подршку своје идеје Турбејерн Јагланд је затражио у Москви. Јер Русија поред Италије, француске, Велике Британије и Немачке улази у петорку највећих платиша организације. Сваке годиен за подршку многобројних пројеката Савета Москва издваја 25 милиона евра.

Како је приметио шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, СЕ није једина европска струкутра која се бави заштитом људских права. Питањима хуманитарне или „благе“ безбеднсти бави се и ОЕБС. Он обједињује 56 земаља у Северној Америци, Европи и Централној Азији. Ипак ова структура је већ одавно престала да излази на крај са задацима који су јој постављени, сматра руски министар.

За разлику од ОЕБС-а, који се у сфери хуманитарне безбедности ограничава често неиспуњивим политичким декларацијама, СЕ у хуманитарној сфери разрадио је и усвојио преко 200 правно обавезујућих конвенција, које обухватају све могуће и немогуће аспекте осигурања људских права и основних слобода. Као и у политичкој, економској и социјалној области, тако и у сферама које до недавно нису посебно дотицале људских живот. На пример, кибернетичка безбедност и много тога другог. За разлику од политичких, необавезујућих декларација, конвенције треба поштовати. Тако да видимо у СЕ, у његовим механизмима конвенција врло солидни и поуздани хуманитарни ослонац архитектуре, која ће осигуравати недељиви и равноправни карактер безбедности за све европске земље без изузетка.

Управо зато у Москви су подржали идеје генералног секретара Савета Европе. У току реформе удео ове организације као најважнијег инструмента формирања јединствене Европе без линија поделе треба да ојача. Каменом темељцем такве изгредње сам Турбјерн Јагланд назива придруживање ЕУ Европској конвенцији за људска права. У суштини, то значи признавање јурисдикције Европског суда за људска права од стране ЕУ и стварање јединственог правног органа уједињене Европе. Тако грађани ЕУ могу да осоправају дејства европских институција, пре свега Европске комисије. У наредних пола године овај посао ће координисати Украјина – нова земља председавајући Савета. Међу другим правцима којима званични Кијев намерава да поклони посебну пажњу је борба за поштовање права детета, као и јачање развоја демократије на лицу места.