Постављање ПРО САД у Европи може да доведе до нове трке о наоружавању

Могућа изградња ПРО у Европи од стране САД може да доведе до нове трке у наоружавању. Ово је изјавио начелник Генералштаба Оружаних снага Русије Николај Макаров у Москви на конференцији о проблемима ЕвроПРО. У форуму је учествовао и војни аташе из иностранства.

Да подсетимо, на самиту Савета Русија-НАТО у Лисабону у новембру 2010. године Русија и алијанса су се договориле о сарадњи на стварању европског система ПРО. Русија је предложила такозвани секторални прилаз у изградњи ЕвроПРО. Његова суштина је у томе што ако Русија покрива северозападни правац ПРО Европе, она иза леђа не треба да има друге ракете. Алијанса је донела одлуку о стварању ПРО у виду четири адаптивне фазе до 2020. године, из неког разлога „не приметивши“ Русију, истиче генерал армије Макаров.

Да бисмо били пуноправни члан у формирању ПРО, ми морамо у свим фазама да предузимамо најактивније учешће у њеној архитектури. Али, нажалост, дочекали смо реч „не“. Шта више, донета је одлука о размештању противракетних средстава у Пољској и Румунији. Стиче се утисак да је архитектура ПРО одавно створена и почиње да се реализује као део глобалног система ПРО САД.

Систем ПРО не чине само радиолокационе станице и противракете, већ и друге компоненте. Између осталог, орбиталне групације у космосу, ласерко наоружање, које се данас интензивно ствара у САД, поморски мобилни систем Иџис. Ако се све то сумира, до 2020. године једна страна може да стекне утисак да се нуклеарни паритет може заменарити.

Зато се став Русије састоји у томе да се учествује у тим процесима заједнос а алијансом, како се не би стварала напетост не само у Европи, већ и у свету. Појавиће се нове опасности и изазови на планети, које бисмо могли да решавамо заједно са алијансом.

Како се подвлачило на конференцији, анализа америчког плана фазног адаптивног прилаза изградњи ПРО НАТО од стране руских стручњака показала је да прва и друга фаза, планиране до 2015. године, не представљају озбиљну опасност по руске стратешке нуклеарне снаге. А приликом реализације наредне две етапе до 2020. године ситуација се мења. Н акрају се појављује могућност погађања руских интерконтиненталних балистичких ракета, између осталог поморског базирања. И Русија ће бити приморана да предузме мере супротстављања тим системима ПРО.