''Дезертек'': План да Сахара снабдијева Европу енергијом

"Концепт `Дезертек` спаја најбоље свјетске локације за коришћење сунчеве енергије, а то су пустиње, и најбољу свјетску технологију најразвијенијих земаља свијета", каже Герхард Книз, суоснивач Фондације "Дезертек" и творац идеје о производњи струје у пустињи за удаљене потрошаче.

"Развијене и пустињске земље могу да сарађују на више нивоа у производњи чисте енергије и да произведу стотину пута више струје него што човјечанству треба", каже Книз.

Сунце у Сахари сија много јаче него у Европи и зато су соларне електране у сјеверној Африци знатно ефикасније од оних у централној Европи.

Није ријеч само о соларним ћелијама, већ и о соларно-термичким електранама које, уз помоћ великих огледала, загријавају воду и претварају је у пару која затим покреће турбине за производњу струје.

"То је предност која омогућава да се соларна енергија, прикупљена током дана, сачува и током ноћи. Дакле, соларна енергија може да се испоручује било када" - објашњава Книз.

Од пустињске струје неће профитирати само Европа која улаже, већ и сјеверна Африка односно Мароко, Египат и Тунис, гдје би требало да се отворе нова радна мјеста - нада се овај соларни пионир.

"Имамо технологију, али не и могућности. Они имају могућности, али не и технологију. Ако успијемо да двије државе окупимо око заједничког пројекта, добићемо и енергију и развој сјеверне Африке и заштиту климе" - истиче Книз.

Постоји, међутим, страх код потенцијалних сјеверноафричких партнера да Европа у стварности није заинтересована за равноправно партнерство, већ само за струју, и то што је могуће јефтинију.

"Историја нас учи да Европа добија оно што жели без обзира на та да ли то људи хоће или не" - каже Абделазиз Беноуна, бивши генерални секретар мароканског Центра за истраживање и технологију и додаје:

"Питање је да ли Европа иде у правцу партнерства и сарадње? То би могло да доведе до синергије о којој сањамо. Надам се да ће то бити и прихваћено. Ми морамо тако, немамо другог избора".

У "Дезертеку" сумњају и у Европу. Неки сугеришу да би са пројектом требало сачекати док се политичка ситуација на немирном сјеверу Африке не смири. Али Герхард Книз је другачијег мишљења.

"Са политичким промјенама у сјеверноафричким земљама могао би да се направи велики корак напријед. Претходне владе биле су, прије свега, заинтересоване да осигурају свој положај и задрже моћ, а нове морају да се побрину за то да људима обезбиједе разумне животне услове, и то отварањем нових радних мјеста" - објашњава он.

Још се не зна ко ће и колико морати да издвоји за пустињске електране. Први корак најављује ЕУ - 30 милиона евра инвестиција за пилот-пројекте, за сада, у Египту и Мароку - наводи "Дојче веле".