Русија ће адекватно одговорити НАТО

Москви правне гаранције о томе да систем противракетне одбране није усмерен према њој нису потребне од НАТО, већ од САД. Ово је у уторак (7. јуна) изјавио стални представник Русије при алијанси Дмитриј Рогозин. Он је тако прокоментарисао исказе генералног секретара Северноатлантског блока. Андерс Фог Расмусен је раније у интервјуу оповргао могућност да алијанса да гаранције о томе да ПРО, која се ствара у Европи неће бити усмерена против Русије.

Генерални секретар НАТО сматра да ће бити јако тешко да се око ових формулација усагласи и да их ратификује свих 29 земаља-чланица НАТО. По његовим речима, није сврсисходно ни говорити о евентуалном стварању јединственог система  противракетне одбране алијансе и Русије. Расмусен предлаже да се поверење учврсти путем „размене мишљења“.

Ево како је ове изјаве прокоментарисао председник руског Института за националну стратегију Михаил Ремизов.

У јавном дијалогу НАТО говори о томе да систем ПРО, који се ствара под покровитељством алијансе и систем глобалне ПРО, коју стварају САД   није  усмерен против Русије. Москва предлаже да се то забележи на нивоу параметара система ПРО, који се гради, на нивоу региона лоцирања, на нивоу технолошких карактеристика ракета, њихове брзине и тако даље, како заиста објективно не би били усмерени против руских ударних система. НАТО на то не пристаје. Значи, њихове изјаве остају политичке декларације.

Иза позиција Расмусена јасно се „виде уши“ Беле куће, такво мишљење је изразио члан комитета за одбрану Државне думе РФ Михаил Ненашев.

Још једном смо се уверили у двоструке, па чак и троструке стандарде руководства Западног војног блока. И не само Расмусен, већ и познати политички кругови САД кажу „не“ основаним руским понудама за мир. Притом се више не труде да испоље дипломатију, већ одговарају као да већ сами држе Бога за браду и да ће безбедност осигурати сами, без Русије.

Притом Запад још увек није дао званичан одговор на понуду Москве да се гради секторална евроПРО, при чему би Русија одговарала за безбедност ваздушног и космичког простора изнад своје територије и територија суседне Пољске, Литваније, Летоније и Естоније, а НАТО би контролисао други део Европе. У таквој ситуацији Русија не треба да губи време. Независно од одлуке НАТО она треба да јача своју безбедност, сматра Михаил Ненашев.

Независно од онога што Расмусен прича руско руководство треба да настави линију изградње система безбедности у Европи и у свету, укључујући и друге најважније играче. Имам у виду Индију, Кину и друге светске и регионалне државе – њих треба активније укључити у питање изградње безбедности. И морамо што је могуће више систематски да градимо своју одбрамбену инфраструктуру, своју флоту, војску и друге оружане институције.

Својим односом НАТО одвезује Русији руке, кажу стручњаци. Ако се испостави да западна ПРО представља претњу по безбедност Русије, Москва ће иступити из Споразума о СНО-3. А до тада сасвим лепо може себи да дозволи размишљање о јачању не само свог одбрамбеног, већ и нападачког наоружања. Ово је сасвим јасно израио председник Русије Дмитриј Медведев на сусрету с „Осморком“ у француском Довилу, подсећа председник Института за националну стратегију Михаил Ремизов.

Председник је говорио о адекватним мерама. То је развој ударног система, обнављање стратешких атомских снага. Он је то назвао трком у наоружању. Међутим, треба јасно схватити да се уопште не ради о трци у наоружању, која је постојала у време хладног рата и која је уништила СССР. Ради се о томе да је развој ударних система јефтинији од развоја ПРО система. Условно говорећи, један долар уложен у развој ударних нуклеарних снага, коштаће наше партнере као сто долара, ако буду стварали систем ПРО. Оваква трка у наоружању је за Русију чак и економична.

Засад је Москва спремна да уступи економску корист ради свеопштег мира и реалног партнерства с НАТО. Да ли ће Запад искористити ову шансу јесте питање које треба упутити алијанси. У среду ће у Бриселу бити одржана седница Савета Русија-НАТО на нивоу министара одбране. Након њених резултата биће јасније који систем ПРО ће се појавити у Европи и какви ће односи повезивати стране које буду учествовале или можда не буду учествовале у овом систему.