Русија и Норвешка подјелили Баренцово море

Овај споразум омогућиће компанијама да почну истраживања нафте и гаса на површини од око 110 000 квадратних километара.

Споразум су одоборили парламенти двије земље, а ступа на снагу 7. јула ове године.

Руски министар иностраних послова Сергеј Лавров и његов норвешки колега Јона Гар Стере ратификовали су споразум на церемонији у Ослу у уторак.

Овим споразумом дијели се спорни дио Баренцовог мора на два површински једнака дијела.

Тај регион постао је приступачнији након што је глобално загријавање довело до отопљавања леда.

Аналитичари кажу да топљење леда може отворити нове, краће пловне путеве између Русије , Норвешке и Азије.

Државне нафтне компаније обје земље изразиле су интерес за експлоатацију резерви у региону.

Руска компанија "Гаспром" сарађује са норвешким "Статоилом" на бушотини Стокман, 380 километара од обале Русије.

"Могуће економске бенефиције су огромне", рекао је Џејмс Никси, менаџер и истраживач Програма Русија и Еуроазија из "Четам хауса" током посјете Норвешкој.

Он је рекао да је значај споразума да је овим признато да је Арктик мјесто будуће трговине и могуће, будућег, конфликта и сада ће по први пут бити омогућено истраживање и експлоатација региона.

Америчко Геолошко удружење сматра да Арктик има око 30 одсто свјетских резерви гаса и 13 одсто нафте, али које тек треба да буду пронађене.

"Очекивања су да тај регион има велика налазишта нафте и гаса јер је утврђено да област према истоку има гаса, као и област према западу", рекао је Џулијан Ли, виши аналитичар енергетике у Центру за глобалне енергетске студије.

Ипак, обзиром да је велики дио Арктика неистражен, те процјене су још непоуздане.