ПРО – шта ту да се прича?

За заседање Савета Русија-НАТО које се одржава 8. јуна у Бриселу на нивоу министара одбране брижљиво су се припремали како високи војни званичници, тако и политичари и експерти обе земље. Централно питање које је требало размотрити са учесницима састанка био је проблем ракетног штита за Европу. Али над тим питањем изгледа да је невидљиво лебдео други, о којем се наглас није говорило. Али он је и био главни: о чему, у ствари, да се прича?

Ово питање нехотице се намеће само по себи, ако се сетимо свега што је везано за проблем европске ПРО. Како је приметио познати политиколог, главни уредник листа Русија у глобалној политици Фјодор Лукјанов, после прошлогодишњег новембарског самита Русија-НАТО на врху код многих се појавила илузија да ће о свему моћи брзо да се договори. Али тако се не дешава када се дотичу стратешки интереси, резимира експерт.

Уочи састанка у Бриселу председник Дмитриј Медведев у разговору са министром одбране Анатолијем Сердјуковом поручио му је да још једном представи запаним партнерима руску тачку гледишта о проблему евроПРО. Уопште, међусобне ставове обе стране су већ изучиле. Пред актуално заседање Савета генерални секретар алијансе Андрес Фог Расмусен још једном се изјаснио за изградњу два одвојена система ПРО на континенту, пошто Русија није члан алијансе. Партнери могу, по његовим речима, само да размењују податке и информације. Какве конкретно и на који начин, опет се не прецизира.

Што се тиче Русије, како је подвукао уочи састанка у Бриселу заменик министра одбране Анатолиј Антонов, Москва овог пута не говори Западу категоричко не, али истиче одређене услове. Најважнији је потписивање правно обавезујућег договора о неусмерености НАТО ПРО на Русију. Разуме се, то треба да буде поткрепљено од стране алијансе сасвим конкретним техничким акцијама. Као да је предвидео дискусију на ту тему, Расмусен је у већ поменутој изави истакао да најпоузданији пут ка великом поверењу, по њему, јесте разматрање политичке дебате и размена мишљења, а не сложене правне формулације.

Тачније опет речи. Говори Игор Коротченко, експерт радне групе у администрацији председника о сарадњи са НАТО-ом у области ПРО, главни уредник листа Национална одбрана.

Алијанса за сада није спремна у практичном погледу да разматра предлоге Русије. А они се састоје у томе да се одгурну ватрена средства европске ПРО од руских граница у дубину Европе, како би се искључила могућност пресретања руских балистичких ракета од стране НАТО противракета. Ипак никаквих кретања у сусрет овим предлозима од стране наших партнера нема. Зато треба већ данас мислити о асиметричним мерама за парирање опасностима, које ће, по оценама Генералштаба, почев од 2015. за нас постати актуалне.

Ипак, истичу експерти, Кремљ не губи наду у наставак дијалога. Анатолиј Сердјуков у Бриселу још једном је представио западним колегама став Москве. А стални представник Русије у НАТО-у Дмитриј Рогозин добио је од председника карт-бланш за директне преговоре са лидерима западних земаља о проблему евроПРО. Можда скривено питање „ о чему да се говори“ ипак неће бити изговорено?