Русија-НАТО: принципијала неслагања не значе конфронтацију

Заседање Савета Русија-НАТО у Бриселу на нивоу министара одбране није донело сензације. Ставови страна о једном од најакутнијих проблема – стварању европске ПРО – тако се и нису приближили. По мишљењу руске стране, које је изрекао министар одбране Анатолиј Сердјуков, неслагања имају принципијални карактер.

Разлика у прилазима састоји се у томе што НАТО није спреман да прихвати предлоге Москве о формирању јединственог система ПРО и секторалном прилазу, који пдоразумева да ће Русија преузети на себе противракетну безбедност дела НАТО територије. Генеерални секретар алијансе Андрес Фог Расмусен после заседања изјавио је буквално следеће: НАТО не може да осигура своју безбедност на рачун спољних извора.

Када НАТО не жели да узме у обзир забринутост Русије, хватајући се и даље за стереотипе хладног рата, то у крајњој линији делује чудно. Фактички предлаже се формирање два технички и стратешки независна система ПРО – Русије и НАТО-а, али да при томе постоји размена информација. Тачније, Москва се искључује из процеса доношења коначних одлука. Започиње постављање елемената ПРО у земљама које се налазе у непосредној близини руских граница. Све то сведочи о одсуству жеље НАТО-а, а пре свега САД да сматрају Русију својим партнером, а не непријатељем, рекао је руски научник.

Они, наравно, не планирају да Русију сматрају својим савезником. Она ће и даље остати са друге стране барикада. Зато једино на шта можемо да рачунамо то су неке правне обавезе, да овај систем неће претити Русији. У шта се такође тешко верује, зато што се он ствара, наравно, против других држава. Против Русије и Кине, које имају нуклеарни потенцијал, које могу да нанесу штету САД и нису њихови савезници.

Зато је руски министар одбране Анатолиј Сердјуков упозорио своје колеге из НАТО-а да такав прилаз прети новом трком у наоружавању.

Стиче се утисак да нас једноставно не чују. Рад треба да буде настављен, зато што другог пута просто нема. Иначе ћемо се опет вратити старим временима, када се развијала прилично озбиљна трка у наоружавању. Схватамо да ћемо до 2020. добити ПРО која ће практично нивелисати наше снаге нуклеарног одвраћања. То не можемо да допустимо. Значи, морамо да предузимамо некакве мере како бисмо савладали ту ПРО и оували онај нуклеарни баланс који данас постоји.

Ипак Москва не драматизује ситуацију и расположена је на наставак дијалога. Нада у копромис остаје. Међу члановима НАТО-а има земаља које схватају забринутост Русије. Осим тога, ПРО није једина област сарадње.