Није страшно спасти живот

14. јун је Светски дан доборовољних давалаца крви. Без обзира на читав значај покрета, празник је био утврђен сасвим недавно, 2005. године. Стручњаци указују на важност пропаганде добровољног давања крви, јер у свету сваке секунде појављује се неопходност трансфузије крви.

Датум 14. јуни није одабран случајно. Тог дана 1868. рођен је аустријски лекар имунолог Карл Ландштајнер. 1900. године он је утврдио да се људска крв дели на групе. То откриће је учинило трансфузију крви максимално ефикасном и безбедном. Од 2005. године било је одлучено да се обележава рођендан научника као Светски дан добровољног давања крви, рекла је у интервјуу за Глас Русије координатор програма добровољног давања крви Црвеног крста Ирина Урсу:

14. јуна одржавају се манифестације по читавом свету – у разним градовима и разним организацијама. То је и Служба крви, и Црвени крст, и друге организације добровољног давања крви. На пример, од 14. до 16. јуна ћемо поклањати поклоне даваоцима, који долазе у центре за трансфузију, пропагирајући тиме добровољно давање крви.

Датум првог добровољног давања крви није познат. Као државни систем давање крви је почело да се развија у свету 40-их година 20. века.

У последњој деценији у Русији је пошло за руком да се увећа број добровољних давалаца на хиљаду становника. 2001. године било је 7 људи на хиљаду, сада их је 14. А у низу земаља ова цифра износи од 30 до 50 људи. У томе је велика заслуга омладине – студената и других младих људи који активно учествују у добровољном давању крви.

Од 2008. године развој добровољног давања крви у Русији истакнут је као један од најважнијих државних задатака. Министарство здравља реализује масовни програм модернизације Службе за трансфузију крви. Ипак потреба за крвљу давалаца увек премађује њене резерве – и то је светски проблем, говори члан извршног комитета Пироговског покрета лекара Русије Павел Воробјов.

На данашњи дан је купљена савремена апаратура, покретни пунктови за сакупљање крви. Али потреба за препаратима крви остаје прилично висока. Тим поводом, наравно, расте значај Службе за трансфузију крви. Последњих година она се активно развија. Највеће достигнуће је могућност карантинизације свеже замрзнуте плазме, тачниеј човек дај еплазму, она се чува пола године. А затим се проверава на вирусе хепатитиса и ХИВ-инфекције. У случају да се такви пронађу, плазма се уништава, што принципијално смањује вероватноћу да се болесници заразе. То је колосални корак унапред.

Према подацима стручњака, свако трећем становнику планете једном у животу дају трансфузију. Реч донор проистиче од латинског „донате“ – поклањати. Црвени крст и друге организације позивају 14. јуна, макар на један дан да се да крв и да се некоме поклони живот. Сасвим безбедна процедура која се спроводи у станицама за трансфузију, траје свега 15 минута. Између осталог лекари су израчунали да људи који стално дају крв живе бар 5 година дуже.