Избјегао стријељање
Породица Мићовић, на простору Рудог битише више од 200 година. У овом граду Равногораца, Тито је 21. децембра 1941. године, на Стаљинов рођендан, формирао Прву пролетерску бригаду састављену од Србијанских и Црногорских партизана. На обронцима овог града, ухваћен је Драгољуб - Дража Михаиловић.
Злобници кажу, да Руђани нису вољели Тита, а да су издали Дражу. Истина је да су руђански Срби послије петсто година робовања под Турцима, слободу добили тек у Краљевини СХС, а за неизмјерну љубав према краљевој Југославији, данак платили у АВНОЈ-евској.Потресна свједочанства о томе изнио је Драгољуб - Драги Мићовић у три књиге о Рудом, у којем је рођен 1929. године.
Прије тачно 62 године, на путу од Рудог ка Аустрији и Италији, народ и остаци јединица Отаџбинске војске у Југославији, бјежећи пред партизанима, од партизана су заробљени у Словенији, и по кратком поступку, на хиљаде њих одмах је стријељано.
Наш саговорник Драги Мићовић (78), архитекта у пензији, који данас живи у Београду, поштеђен је стријељања, као и његова сестра Ксенија, али не и њихов, само двије године старији брат Вељко. Судбину Вељка доживјела су и браћа Ђоко и Велизар Маринковић, Душан Ранитовић и Милорад Милановић, сви чланови Културно-просвјетне групе Равногорске омладине из Рудог.
- На овај "крвави пут" ми вјероватно не бисмо ни пошли да нам усташе нису 1943. године ликвидирале оца Крста, предратног трговца - шпедитера, који је у то вријеме толико био богат да је имао и свој штампани новац. На пут смо кренули почетком јануара 1945. са око десет хиљада четника Павла Ђуришића, којем се с простора Пљеваља, Бијелог Поља, Пријепоља и Прибоја прикључило и неколико хиљада цивила. Заробљени смо код Римских Топлица у Словенији, 16. маја 1945. године и разврстани, онако одока, а тако смо и осуђени, једни на живот, други на смрт - казује Драги.
Поштеђен најгорег, Драги се након рата, 1953. године, уписао на Архитектонски факултет у Сарајеву. Касније је службовао у Горажду, Сарајеву, Рудом и Београду. Био је активни фудбалер и оснивач чувене школе рукомета у Горажду. Добио је бројна признања, али тугу ничим није могао да ублажи.
ИНДИЈАНЦИ НА НЕРЕТВИ
Недавно на једном ТВ каналу у БиХ видјех да се приказује филм "Битка на Неретви", па се сјетих ријечи једног преживјелог Равногорца:
- Нас четнике је онај режисер Вељко Булајић, посадио на коње, као Индијанце. Кажу да му је неко рекао да је на Неретви била и четничка коњичка бригада, мислећи на бригаду из Коњица. Шта је он претумбао у глави, бог сами зна, а генерације младих и данас гледају како ми јашемо на коњима, а шака партизана нас рафалима коси.
EUROPEAN VILLAGE РУДО
У Рудом сам свашта лијепог и ружног доживио, а сада сам баш радостан што је послије три године брукања, с Трга у Рудом скинута табла, која га је прогласила европским селом.
Па Рудо је, према адресару Краљевине СХС из 1928. године, издатом у Београду, имало статус варошице (варошке општине), а Извршно вијеће СРБиХ му је 1965. године признало статус насеља градског типа, а ја сам био аутор урбанистичко-техничке документације.
- Извор
- Фокус
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Украјина није спремна да постане део ЕУ због величања нацистичких сарадника, изјавио је Карол Навроцки...
Остале новости из рубрике »















