Нагорни Карабах: Збогом, оружје?
Самит Русије, Азарбејџана и Јемреније уз учешће лидера три земље у Казању о регулисању нагорно-карабахског конфликта завршио се без постизања принципијелних договора о основним принципима решавања проблема. Ипак стране су констатовале прогрес на путу ка том циљу. О томе се говори у заједничкој изјави Дмитрија Медведева, Илхама Алијева и Сержа Саргсјана.
Резултат преговора требало је да буде потписивање докумената, која правно обавезују стране да решавају питања територијалне припадности Нагорног Карабаха мирним путем, уз помоћ преговора. Без обзира на то што се то није десило, сама чињеница напретка у тражењу консензуса улива одређене наде. То је постало могуће уз активну посредничку мисију Русије. Од 2008. године тространи контакти између Русије, Јерменије и Азарбејџана изведени су на виши ниво. Тада је била усвојена Московска декларација, у којој су потврђени путеви изласка из територијалног спора искључиво политичко-дипломатским методама.
Да подсетимо, конфликт у Нагорном Карабаху сматра се једним од најстаријих на постсовјетском простору. Он је започео још пре 23 године, када је аутономна покрајина Нагорно-Карабах са претежно јерменским становништвом изјавила да иступа из Азарбенџанске ССР. 1991. године у Сетпанакерту, незваничној престоници Нагорног Карабаха, било је проглашено формирање Нагорно-Карабахске републике као самосалне административно-територијалне јединице. Следеће три године водио се жеског оружани сукоб који је био прекинут 1994. године потписивањем споразума о примирју. На крају је Азарбејџан изгубио контролу над Нагорним Карабахом и низом околних територија. Преговори су данас крајње неопходни, пошто је у последње време Нагорни Карабах био озбиљни фактор дестабилизације.
При чему, како за Азарбејџан и Јерменију, тако и за РФ. Искуство превладавања овог конфликта и стварања платформе за преговоре може да буде образац решења истих таквих територијалних конфликата. Ова схема ће највероватније бити изграђена на економској интеграцији. Прво ће се десити обнављање економских веза са регионим, а надаље ће тећи преговори у много рунди о његовој будућности. На крају Нагорни Крабах може да добије широку аутономију у оквиру Азарбејџана. Он може да добије исти статус са могућим потврђивањем статуса јеменске енклаве.
Да додамо, питањима регулисања нагорно-карабахског конфликта бави се Минска група ОЕБС-а, којом председавају Русија, САД и Француска. У оквиру групе израђени су такозвани мадридски принципи решавања територијалног спора. Између осталог, они предвиђају коначно одређење судбине Карабаха уз помоћ изражавања воље становника.
Тражење компромиса међу странама конфликта води се током свих последњих година, у току којих је било изведено осам не рачунајући актуални, трилатералних састанака шефова држава. Самит у Казању, мада и није постигао конкретне резултате, постао је један од корака у процесу мирног решавања територијалног спора.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- Азарбејџан
- Јерменија
- сукоби
- рат
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Украјина није спремна да постане део ЕУ због величања нацистичких сарадника, изјавио је Карол Навроцки...
Остале новости из рубрике »















