Нови услови интеграције у Европску унију

Послије саопштења њемачког Бундестага да Србија мора да призна самосталност тзв. државе Косово, србска јавност је суочена са веома озбиљним проблемима у даљим процесима европских интеграција (Европска Унија). Доскора је основни услов Србије за те интеграције била сарадња са Хашким трибуналом и хапшење преосталих хашких оптуженика, укључујући Радована Караџића и Ратка Младића.

Срби су били запрепашћени хапшењем генерала Младића, али и неповољним извјештајем г. Брамерца о сарадњи Србије са Хагом. Исти је навео да је Србија дужна да ухапси и Горана Хаџића, као испуњавање јединог преосталог услова на путу Србије у ЕУ и НАТО. А онда по оној је услиједило је ново понижавајуће условљавање.

Холандија, која се веома често спомиње као препрека на путу европских интеграција, своје нечасно условљавање Србије диктира само с једним циљем, који је свјетској и србској јавности веома познат: настоји да своју одговорност за догађаје у Сребреници скине са своје државе и пребаци на Србију. Ништа непознато и ново, али ипак забрињавајуће за Србију и Србе. Гдје се ту уклапа најновији ултиматум Њемачке?

Немачки ултиматум и оптужбе за геноцидност

Како Срби имају „веома плитко историјско памћење“ и заборав своје славне и слободарске историје, подјећања ради, не треба да забораве да је управо

а свесрдно је подржала велики дио антисрбских пројеката, укључујући и њемачко командовање НАТО-снагама КФОР-а на КиМ-у, у веома пресудним историјским догађајима.

док Срби и Европљани заборављају да је Њемачка окупирала Европу и убила преко 51 милион Европљана.

Заборавили су Срби и Европљани да је фашистичка Њемачка, одлукама побједничких сила била кажњена подјелом на Источну и Западну, али и ограничавањем броја војника и издвајања за одбрану, што данас послије реинтеграције двије Њемачке и рушења берлинског зида није више историјска реалност.

У склопу те савремене њемачке политике је и

који је наводно почињен у Сребреници 11. јула 1995, уз паралелно вођење ултимативне и наводно европске политике Њемачке, да је 9.мај Дан Европе, а не дан европске (и српске) побједе над фашизмом, у којој је свој велики дорпинос дала мала србска нација..

Нови услови!

И тако редом, низају се нови, најновији и понижавајући ултиматуми: њемачки, холандски, хашки, натовски, амерички и ко зна чији још, као  упозорења србској нацији и држави Србији, шта могу да очекују у процесу (њемачких) интеграција у ЕУ и (америчких) интеграција у НАТО. Већ сада се могу извести веома погубни закључци о томе шта све може да се деси као услов даљих евро-натовских интеграција Србије, попут следећих:

1. Србија мора да призна самосталност тзв. државе Косово, тј. Србија се ултимативно условљава на историјски непознато одрицање од властитог (србског) идентитета и историјског исходишта српске нације и државе на КиМ-у, како би се додатно понизила.

2. Србија мора да призна почетну аутономност и крајњу самосталност Рашке области, тј. (бошњачког) Санџака. Не ради ли на томе већ муфтија Зукорлић, који не одговора за кршење устава Србије?

3. Србија мора да призна самосталност Војводине, уз поврат имовине потомцима бивших фолксдојчера и фашистичих злочинаца, којима ће морати да опрости ратна злодјела према Србима. Није ли на то већ српску нацију и државу Србију упозорио бивши премијер Ђинђић?

4. Србија мора да призна одређени облик албанске аутономности Југа Србије. Не раде ли већ на истоме Уједињени региони Србије и њен предсједник М. Динкић, инсистирањем на регионализацији Србије?

5. Србија мора да призна наметнуту централизацију БиХ, као дио обавезујућег потписа Србије на дејтонски споразум, тј. Србија ће бити додатно уцијењена да пристане на елиминисање садашње политичко-територијалне самосталности Републике Српске. Не раде ли на томе К. Ештон, Високи Представник и америчка администрација, одбијањем најдемократичнијег и националног права на србски референдум у Републици Србској?

6. Србија ће морати да пристане на прихватање њемачко-европске декларације сјећања на европски геноцид, тј. да сама себре осуди и призна наводни србски геноцид у Сребреници, уз сваки могући облик србског и националног дистанцирања од почињеног и доказаног њемачког геноцида у II свјетском рату. Не раде ли на истоме Њемачка, наметањем европских декларација о наводном србском геноциду, али и србски политички лидери, који не желе да учествују на националним и међународним конференцијама о страдањима Срба и почињеном њемачком (европском) геноциду над Србима у II свјетском рату: Јасеновац, Јадовно, Пребиловци, Јајинци, Глина, Петриња и други?



7. Србија ће морати да пристане на ревизију постојећих процеса приватизације и спроведене транзиције својинских односа, како би њемачке компаније веома јефтино купиле и приватизовале постојећу српску индустрију. Уосталом не раде ли на истоме њемачке банке (Рајфајзен банка, Волкс банка, Хипо-Алпе Адриа банка и друге) , које су најбројније у Србији, као и последње упозорење европске комисије да Србија мора да преиспита, ревидира и одустане од постојеће приватизације 20 највећих србских комапнија?

8. Србија ће морати да опрости НАТО-у за војну интервенцију и пристане на америчко-натовско војно базирање у Србији, укључујући и инсталирање антиракетног штита. Није ли одустајање Србије од тужбе према НАТО-у почетни корак, као и садржај раније Бајденове посјете Србији?





9. Србија ће морати да пристане да учествује у евро-натовским тзв. мировним мисијама према Русији и широм планете. Није ли најновија натовска конференција у Београду и саопштење „србског“ министра Шутановца, о наводно квази србским патриотама који су против НАТО-а најбољи показатељ истога?

Због чега?

И тако редом, нова и опет нова ултимативна условљавања српске државе и српске нације, чини се до бескраја. Зарад чега? Чини се,

Србија никада није била у некој евро-натовској интеграцији, изузев у југо-интеграцијама, које су историјски и национално биле веома погубне по српску нацију.

и колико ће историјски бити погубан по Србе и српску државу ултимативни, европско-њемачки и амерички процес наметнутих интеграција Србије у НАТО и ЕУ?

Једно је сигурно, највише смо сами себи криви, јер нисмо поштовали свој национални идентитет, историјске и културне вриједности, српске традиционализме и православни исход српске нације.

Не поштујемо их ни данас, посебно не у условима контуинираних, нечасних, историјски непознатих и национално погубних условљавања

и српске нације, заборављајући да нам Европа, Њемачка, НАТО и САД, никада нису били пријатељи и никада нам нису донијели добро. Стога застанимо пред својом и србском нацијом, одбијмо било какве ултиматуме и урадимо барем нешто за себе, српску нацију и српску државу, да не доживо остварење Тарабићког пророчанства: „Сви Срби под једну крушку“. Да ли ће та крушка бити последињи

за

у