Кубањ је ближи Србији него престоница Русије

Србска дијаспора разбацана је по најразличитијим угловима Русије. Много Срба живи на територији Краснодарског краја. Они углавном раде на грађевинама, али има и представника других професија. Колико су се они укполили у локални начин живота питали смо настојника храма Иконе Мајке Божије Свих Скорбних Радост у Краснодару, протојерејом Алексијем Касатиковом. Обратили смо му се када смо сазнали да је у његовој цркви за време НАТО бомбардовања у Југославији била постављена кутија за добротворне прилоге. И тако је тема нашег разговора постао живот српске заједнице у Краснодару. Наш саговорник је убеђен да је Краснодарски крај, или како га још зову Кубањ, по реци Кубању, становницима Балкана много ближи од, на пример, руске престонице, где је србска дијаспора такође прилично широко заступљена.

Чак ћу да кажем да становнику Кубања, који се нашао у Србији, може да буде комфорније него у Средњем појасу Русије – говори отац Алексиј. Средњеруска природа заиста се више разликује од кубањске, него кубањска од средоземне. Када смо били у Црној Гори, у манастиру Острог, приметили смо да тамо расте биље које се може видети у нашем Краснодарском крају. Да не говорим о многим другим традицијама које спајају Балкан и Кавказ.

Отац Алексиј до данас се са захвалношћу сећа своје посете Балкану 2006. године.

Никада нећу заборавити осећај када су нас свуда дочекивали са раширеним рукама. Мене, младог свештеника, чак су ставили на чело црквене службе. То је било и у манастиру Дечани, и у Пећкој Патријаршији, и у другим србским манастирима. Сви су сматрали да је требало на посебан начин, и не само са поштовањем, већ са искреном љубављу, истаћи не само руског свештеника, већ и обичног руског човека.

Али вратимо се на југ Русије. Ево шта говори отац Алексиј о србској дијаспори у Краснодарском крају.

Србска заједница је једна од заједница наше покрајине које су представљене у Центру националних кулутра у Краснодару. Треба рећи да када не бисмо имали могућност такве културне комуникације, могуће, имали бисмо крајње напету међунационалну ситуацију. Али на срећу, Кубањ се посебно не одликује конфликтима на међунационалној основи. Сви народи радо живе заједно на Кубању. Срби су се појавили у Краснодарском крају још у совјетско време. Градили су прехрамбени комбинат у граду Тимашевску, 70 километара северно од Краснодара. Многи од њих су овде стекли породицу и остали. А не тако давно србски грађевинари изградили су у Тимашевску читав кварт у балканском стилу, који се одлично уклопио у природу Кубања. Наравно, локални Срби нас позивају на своје велике празнике: Видовдан, Крсну Славу. Србска заједница на челу са Момчилом Ећимовићем већ неколико пута је организовала у Краснодару фестивал србског филма. На њихову инцијативу у нашем граду је одржана и економска изложба. Нажалост, морали смо да се састајемо и тужним поводима – наставља свештеник. На пример, смрт Слободана Милошевића. Сећам се како је много наших пријатеља дошло у цркву, када смо служили помен. Сада смо озбиљно забринути због хапшења Ратка Младића. Једноставно не можемо да останемо по страни.

Нажалост, има много других непријатних момената, о којима ипак морамо да говоримо.

Сада Момчило Ећимовић преживљава тежак период. Недавно је његова фирма БелКрас која је радила у Краснодару и доносила корист читавом Кубању, постала мета пљачкаша. После тога у питање су дошли сви његови даљи планови. На пример, Момчило је са супругом намеравао да отвори у Краснодару србско подворје. Све је већ било усаглашено, била је нађена земља. Не знам да ли ће им сада ово добро дело поћи за руком. Али не сме се падати у очај у сваком случају. Без обзира на све незгоде, ипак ћу се надати у најбоље.

Разговарали смо са настојником храма Иконе Мајке Божије Свих Скорбних Радост у граду Краснодару протојерејом Алексијем Касатиковом.