У косметској заседи и терористи - спавачи

На Балкану постоје радикалне исламистичке структуре. Ширење радикалних исламистичких идеја у региону југоисточне Европе је током последњих година створило потенцијалне терористичке претње по стабилност и безбедност региона - каже шеф бугарске обавештајне службе Кирчо Киров, додајући да је „веома могуће“ да у његовој земљи постоје „међународне терористичке ћелије спавача“које би под одређеним условима, као што је, на пример, нека „криза“, могле бити активиране, преноси бугарска новинска агенција БТА.

- Евентуално признање Косова повећало би ризик за ескалације сукоба на Балкану. Такође је велика вероватноћа да ће се тада „подићи“ и радикални албански елементи у Македонији ако ситуација добије неповољан обрт - каже Киров, приметивши да би евентуална подела Косова довела до највећег ризика по безбедност у региону.

Киров је упозорио да један број невладиних организација тајно ради на ширењу радикалних исламистичких идеја под плаштом хуманитарних активности, али није желео да наведе детаље. Он сматра да је неодређеност будућег статуса Космета „најактивнији и најризичнији фактор дестабилизације у региону“.

Он верује да би чак и неки мали догађај могао да изазове етничке конфликте сличне онима који су се десили марта 2004. год. А само дан након његове изјаве, софијски дневни лист Сега је обелоданио званичан податак да у Бугарској, са становишта терористичке претње, тренутно пребива „око 10.000 грађана из ризичних држава“.

Поводом опасности од независносг Косова, огласио се и Хавијер Руперес, извршни директор Управе за борбу против тероризма УН на нивоу асистента генералног секретара Бан Ки Муна. У ауторском тексту „Косовска грешка“, објављеном у шпанском дневнику АБЦ,13. септембра, поручио је „постмилошевићевској“ Србији да кооперативност није довољна, те да се читаво косовско питање мора преиспитати.

Пре, за време и након конфликта на Косову, подсећа Руперс, портпароли НАТО и њених земаља чланица су веома пазили да нагласе да је војна операција била замишљена да спречи уништавање читаве једне етничке групе, као и да Балкану поврати стабилност, али никада нису помињали да она промовише независност Косова. Ахтисаријев извештај, сигурно ненамерно, представља одобравање управо оне политике против које је била предузета удружена војна операција. Овај извештај је једноставно променио факторе унутар исте једначине: тамо где је борба у почетку била усмерена да се спречи да Срби расељавају Албанце, данас УН подржавају албанску доминацију, чак и онда кад она значи нестанак преосталих Срба који још увек живе на том простору. А разлог за овај став је једноставно чињеница да се признаје неуспех.

Независно Косово, наставља Руперс, не само да вређа принципе међународног права, који захтевају поштовање територијалне недељивости неке земље, него пружа наду, са самог врха међународне заједнице, свим чврсто убеђеним сепаратистима који би желели да укину овај принцип. Оно ће неизбежно охрабривати нове нестабилности у региону, што ће се завршити са озбиљним последицама по све његове суседе. И оно јасно конституише један гигантски корак уназад у сваком људском напору да се изграде заједнице слободних и различитих грађана који могу да живе једни поред других у миру, упркос међусобним разликама.

Због својим замршених разлога, Русија је наметнула своју вољу Савету безбедности и добила одлагање одлуке УН-а. Од суштинског је значаја да се искористи ово добијено време, да би се преиспитало читаво косовско питање на начин на који ће оно одразити данашње потребе и осетљивости. Ахтисари за ово није решење - закључује Руперс.

 ШЕФ ХОЛАНДСКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ ПОРУЧИО КОЛЕГАМА ИЗ ЕУ
АМЕРИЧКИ СТАВ О КОСОВУ „НИЈЕ БАШ МУДАР“

Министар спољних послова Краљевине Холандије Максим Ферхаген је критиковао амерички став о будућности Косова.
- Није добро да се већ сада антиципира могући неуспех преговора. Ако то радите, онда једну ствар сигурно треба да знате: да ће ови преговори пропасти. Мислим да ово није баш мудро - изјавио је Ферхаген.
Ферхаген каже да је он добио подршку за свој апел за „креативно и неконвенционално размишљање“ о решењима за косовски чвор. Ниједна земља чланица ЕУ не жели да унапред ишта одбаци, па чак ни поделу Косова, преноси лист његову изјаву.
- Не постоји табу у погледу резултата до којег би заинтересоване стране саме дошле, па чак ни поделу Косова,“ каже Ферхаген. Међутим, ни Приштина ни Београд нису заинтересовани за поделу територије, додавши да су Британци, Французи и Немци већ ставили до знања да ни они нису заинтересовани за ово због ризика дестабилизације Балкана.

НЕМАМО ИЗБОРА

- Немамо никаквог избора већ да приметимо да ће Косово, уколико не уследи снажна реакција међународне заједнице, постати независно у не баш тако далекој будућности. Али то није био циљ за који су се борили НАТО авиони. То није био циљ који је поставио Савет безбедности са својом „хуманитарном интервенцијом“ - наглашава Руперс.