Обилићу се дивио и цар Иван Грозни

До читалаца у Србији ускоро би могао да стигне факсимил летописа из 16. века на којем је наводно радио и руски цар Иван Грозни. Реч је о уникатном летопису у коме је значајан простор посвећен Србима, а у који су до пре неколико година имали привилегију да завире само ретки историчари.

Седам оригиналних књига летописа се чува у Санкт Петербургу, а три у Москви.

Кад су пре три године „Новости“ ексклузивно писале о великом подухвату руских бизнисмена добротвора, који су на скупој техници прештампали летопис из 16. века, те књиге су биле прескупе да би их откупиле наше институције културе. Врло квалитетно издање у кожном повезу кошта око 150.000 евра, а јефтиније се сада може набавити за око 50.000 евра, па би тако сада могао и да стигне до наших читалаца.

Московски бизнисмен Вадим Јакуњин власник највећег дистрибутера лекова „Протек“ финансирао је објављивање репринт издања летописа, па је за то основао и посебну компанију „Актеон“, којом је руководио Харис Мустафин. Јакуњин заиста није жалио новац и купљен најмодернији скенер у Француској. Ангажовани су дизајнери који су стручно обрађивали сваку страницу како би изглед копије био заиста веран оригиналу.

О Србима се говори у више томова - у четвртом, петом, шестом, седмом где се на 12 страница описују догађаји на Косову и Метохији.

Описано је како је за Косовску битку сазнао руски митрополит Пимен у Цариграду 1389. Вест о србском поразу на Косову ражалостила је руске монахе у Цариграду. Због блискости са Србима, монаси су помислили да Турци и њих могу побити, па су се брзо разним путевима вратили у Русију.

ИЛУСТРОВАНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА

ЛЕТОПИС је у правом смислу велика илустрована енциклопедија света и Русије до периода Ивана Грозног. Претпоставља се да би аутор могао да буде митрополит Макарије, за кога се тврди да је био изузетно образован човек, а у редакцији књиге наводно да је могао учествовати и цар Иван Грозни! На маргини последњег, десетог тома написано је руком шта треба поправити, а верује се да је то могао да напише цар.

САТ У КРЕМЉУ

У СЕДМОМ тому записано је и то да је први сат у Кремљу поставио србски калуђер који се звао Лазар. Калуђер је стигао из Србије и поставио велики зидни сат у Кремљу 1504. године.

Интересантно је да је записано да је цар Мурат био хришћанског порекла, и да је Милош (Обилић) преварио Турке како би га убио. По тој причи Милош је казао Турцима да се завадио са царом Лазаром, па је зато и пуштен код Мурата. У тексту испод слике којом је илустрован запис, пише да су Турци одмах убили „христјанског слугу“. Осликана је и погибија цара Лазара. У седмом тому, види се како Турци хватају Лазара и одсецају му главу.

Начин на који су осликане слике, у летопису се назива „серпска или јужнословенска“ колористика. Све слике су прво цртане оловком, па су тек после тога бојене. На њима је радила цела „бригада сликара“, а историчари мисле да су их радили мајстори који су осликавали унутрашњост Кремља.

Посебна вредност новог факсимилног издања је што су издавачи одлучили да се уз књиге штампају објашњења старог архаичног језика. Без тог превода велика већина људи не би могла уопште да разуме стари текст.