Америчком конгресу досадило да субвенционише европљане

Слабићима, који нису без САД у стању да сами воде војна дејства, сматра европске савезнике шеф Пентагона Роберт Гејтс који одлази са дужности. По његовом уверењу, жалосно стање европских оружаних снага јасно се испољило не само у Авганистану, већ и у операцији против Либије. Гејтс је прогнозирао: Америчком конкресу досадило је да субвенционише нације које очигледно нису склоне да издвајају на одбрану потребна средства. Европски медији су се тргли. И обратили се војним стручњацима: није ли Гејтс отишао предалеко у свом незадовољству савезницима?

Није ваљда да ће сада Европа ослабљена кризом морати још да храни додатним милијардама војног Молоха? У Либији, како се испоставља, савезници заиста морају да иду на поклоњење САД. Те је дефицит бомби, те хеликоптера. Европски члаови НАТО-а нису у стању да изађу на крај са другоразредом армијом бедуина суманутог оперетског пуковника, досипа со на рану немачки недељник Цајт. Ако је све управо тако, заиста, ствари стоје лоше. Експерт Игор Коротченко, главни уредник листа Национална одбрана, такође није високог мишљења о бојевној способности трупа Старог Света.

Наравно, то што нема упечатљивих војних успеха, објашњава се тиме што је сама Европа практично заборавила да ратује без САД. И у том погледу на примеру Либије видимо да алијанса без војне компоненте САД делује неефикасно чак у тако ограниченим дејствима по размерама као што је либијски театар.

Све је тако. Само разлог тешко да се своди на апатију, нежељу или одуство воље код америчких савезника. Ко је после другог светског рата држао европљане „на кратком поводцу“ и болећиво реагова на све што је изгледало као посезање на лидерство САД? – постављају питање европски војни експерти. И што је најважније: о каквим војним успесима у Либији уопште може да се говори? Резолуција СБ УН дозвољава једно: чисто небо знад земљом. И не више од тога. Никакве авионске и ракетне ударе по насељима, никакве беспилотне летелице и хеликоптере који коригују циљеве и тим пре никаква војна подршка једне стране у сукобу против друге. Како то цинично чини Француска, чије ратно ваздухопловство, по признању генералштаба, баца побуњеницима противавионске ракете и бацаче граната падобранима... И последње, већ коју годину Американци који нису слабићи и европљани бију битку за мир у Ираку? Девету? А шта је у Авганистану, где је добитник Нобелове награде за мир Барак Обама практично утростручио бројност својих трупа до 100 хиљада и предомислио се да их повлачи у јулу? Рука миротворца пружена је под грло Либије. И копнена операција против Триполија води се, узгред, пуном паром. Само се не разглашава. А специјалци британски, француски, као што су се вукли за америчким војним двоколицама, тако се и данас вуку. Узалуд негодује Гејтс.