Шиптар дао Чеди милион и по ДМ

БЕОГРАД - Бивши премијер Србије Зоран Ђинђић, Милорад Додик председник Владе Републике Српске, и Борислав Микелић, некадашњи премијер Републике Српске Крајине припадали су једној од група које су се деведесетих година бавиле шверцом дувана. Бивши окружни тужилац Раде Терзић омогућио је да вођа земунског клана Душан Спасојевић Шиптар буде пуштен из притвора. Спасојевићеви милиони евра били су сакривени код  Дејана Миленковића Багзија сведока сарадника и његових пријатеља. Ово су биле само неке од тврдњи Александра Симовића на којима је заснивао своју одбрану коју је јуче први пут изнео на суђењу припадницима земунског клана оптуженим за многобројна убиства, отмице и бомбашке нападе. Симовић је негирао кривична дела која му се оптужницом стављају на терет. објашњавајући да су сведоци сарадници Миленковић, Љубиша Буха Чуме, Миладин Сувајџић и Зоран Вукојевић Вук лагали у својим сведочењима.

- Потпуно су нетачни наводи оптужнице јер нисам починио ниједно од тих кривичних дела. То су све ноторне лажи, ја не познајем 95 одсто људи из оптужнице. Нисам имао везе са дрогом, нити сам се са Спасојевићем удруживао у неки злочиначки клан - рекао је Симовић на почетку изношења своје одбране.

Крио се у Јужној Америци

- Нисам учествовао у отмицама и терористичким нападима. Превише волим своју државу, да бих се бавио тероризмом. Исто то важи и за мог брата ( Милош Симовић, који је у бекству) - самоуверено је говорио Симовић.

Симовић је рекао да се после убиства премијера крио у Јужној Америци, у Аргентини и Чилеу. „Првих неколико дана после убиства премијера Зорана Ђинђића, био сам у једном стану у Београду, затим у шуми крај његове куће и викендицама, после чега је заједно са братом Милошем Симовићем препливао Дрину. После смо отишли у Италију, па у Јужну Америку“, рекао је Симовић и додао да се у Београд вратио августа прошле године.

Симовић је изјавио да је познавао Милорада Улемека Легију коме је, како је рекао, увек персирао.

- Никада нисам чуо да је Улемек радио са дрогом, Спасојевић ми је причао да је Улемек хуман човек, који је помагао незбринутој деци и плаћао болесним људима операције и финансирао градњу цркава у Србији - рекао је Симовић.

Симовић је изјавио да је Спасојевић имао легалан хрватски пасош, издат у Амбасади Хрватске у Београду.

- Спасојевић је хрватски пасош добио на препоруку Чедомира Јовановића, тај пасош и данас кријем, а на месту на којем сам га сакрио изграђена је гаража - рекао је Симовић и додао да је шеф Спасојевић „поседовао касете на којима се види долазак Чеде Јовановића у Шилерову“, снимак Јовановића поред базена, а снимљен је и разговор Спасојевића и Јовановића у дневном боравку. Како је рекао, на снимку се „виде и Чуме, Алек, Драгољуб Марковић, а види се и човек који личи на Владимира-Бебу Поповића“, али да не може да прецизира да ли је то он.

Симовић је рекао да је касету видео код убијеног сведока сарадника Зорана Вукојевића, када му је однео Спасојевићев новац и додао да је Спасојевић сматрао да те касете треба сакрити јер су то важни људи.

Он је изјавио да је Спасојевић давао новац  на камату, а међу особама којима је позајмљивао паре били су и фудбалски менаџери који су му, како је Симовић рекао, давали новац од продаје играча. Вођа земунског клана је, према тврдњама оптуженог, имао књигу плаво-сиве боје у коме се налазила евиденција друштвених предузећа која су требало да се приватизују. Свеску му је, како тврди, 2001. године лично показао Спасојевић.

Беба и Чуме поделили 100 милиона евра

- У тој књизи је била евиденција предузећа, кадровске структуре у њима, судски спорови, дуговања тих фирми према партнерима и радницима. Књигу је Спасојевић добио од Ђинђића, а донео му је Чедомир Јовановић - рекао је Симовић који је током своје одбране изнео оптужбе на рачун Јовановића, Душана Михајловића, бившег министра полиције, функционера ДС-а Горана Весића, Владимира-Бебе Поповића, шефа Бироа за комуникације Владе Србије, и тужиоца Милана Сарајлића. Спасојевић је, према Симовићевом исказу, имао видео-касете са снимцима политичара који су га посећивали у Шилеровој улици.

- На тим касетама се види Чеда, а могу се чути и његови разговори са Спасојевићем, Ако вас занима, могу да вам препричам - упитао је Симовић, председника већа, судију Милимира Лукића. Осим Јовановића, тврди Симовић, у Шилерову су долазили и Драгољуб Марковић, Љубиша Буха Чуме, и извесни Лаза који држи пилане са Бухом.

- На снимку се видео и човек који личи на Бебу Поповића, али нисам сигуран. Те касете су биле важне Спасојевићу и он је инсистирао на томе да се сакрију - рекао је оптужени и објаснио шта се дешавало након његовог изласка из притвора, 2001. у којем је био због сумње да је учествовао у отмици Мирослава Мишковића, власника „Делта холдинг“ компаније.

- По изласку из притвора, посетио сам Спасојевића у ЦЗ. Испред су ме дочекали људи са дугим цевима. Мислио сам да је рација, па сам се представио. Унутра ме је дочекао Спасојевић који ми је рекао да га сада обезбеђује полиција МУП-а Србије, и да је то обезбеђење добио од врха власти, али га је реализовао Чеда - рекао је Симовић и додао да је Спасојевић имао полицијско обезбеђење до убиства премијера Ђинђића, 12. марта 2003. године. Симовићево мишљење о вођи клана се, како је рекао, од тада променило и схватио је да „све што Спасојевић ради, ради под контролом државе“.

Александар Симовић је изјавио да је Спасојевић, после изласка из Централног затвора, дао Чедомиру Јовановићу торбу у којој је било милион и по марака.

- Својим очима сам видео како новац предаје Јовановићу. После тога ми је љутито рекао: „Колико ме коштају“, и да ће кад-тад наплатити те паре од њих-изјавио је Симовић и додао да је тужилац Терзић „средио“ Спасојевићу да изађе из притвора, о чему му је говорио сам вођа клана.

- Рекао ми је да са Терзићем средио свој и наш излазак из притвора. Тада ми је рекао да ради на случају Луковића, да га из Србије депортују у Црну Гору, и да на томе ради преко Ђинђића - изјавио је Симовић. Оптужени је рекао и да су сувласници фирме „Дифенс роуд“ Љубише Бухе били и Поповић и Горан Весић, „али не у папирима“, и истакао да му је Спасојевић причао да су Буха и Поповић „на Кипру поделили 100 милиона евра“.

Оптужени се у одбрани осврнуо и на новац Спасојевића који је, како је изјавио, сакривен код Миленковића и његових пријатеља. Прво је Спасојевић од Симовића затражио да он сакрије 22 милиона евра.

- Мени је 2002. године Спасојевић рекао да нема ни у кога поверења, и питао да ли могу да сакријем његове паре. Сутрадан смо Милош и ја, с четири торбе „крмаче“ отишли до шуме где смо закопали паре. Било је много новца, претрнуо сам кад сам отворио торбе. Пошто нисам могао да се смирим рекао сам му да се плашим да неко не ископа тај новац, а он је рекао да се већ договорио са Миленковићем - изјавио је оптужени.

Сакрио 22 милиона евра

Од 22 милиона евра, 3,5 милиона је закопао Вукојевић, 10 милиона је чувао Миленковић, а остатак његови пријатељи.

- Један од пријатеља је био Лимун (Милан Наранчић из Сурчина), а о другима не желим да говорим. То је одговор на питање где се налазио Спасојевићев новац и где се и даље налази - истакао је Симовић.

Суђење се наставља данас када ће Симовић наставити са изношењем одбране.

„ПЕЦОНИ И ЛИМУН ПОМОГЛИ „БАГЗИЈУ“

Оптужени припадник клана изнео је низ оптужби против сведока сарадника који су, како је рекао, криви што се он налази на оптужници. Према његовим речима, Сувајџић, који је био дилер дроге за Војводину, убио је Угљешу Љубојевића, Ђорђа Топића, и Велибора Иличића због конкуренције на тржишту наркотика. Сувајџић је, према речима окривљеног, учествовао у убиству Горана Марјановића званог Гокси Бомбаш, средином јула 1995. Говорећи о сведоку сараднику Вукојевићу, за чије се убиство сумњичи, Симовић је рекао да му је крајем децембра 2002. однео, по налогу Спасојевића, 3,7 милиона евра да их сакрије, као и касете из Шилерове. Симовић је изјавио да је Миленковића, кога је током изношења одбране називао Бигзи, после убиства премијера у иностранство „пребацили Пецони и Лимун“, и тамо су га крили. Симовић је казао да је Багзи „монтирао“ Драгану Николићу Течи за убиство Момира Гавриловића.
- Такође је приморао Слобу Ресимића да терети „Макину групу“ за убиство Бухе ( полицијски генерал Бошко Буха). Багзи, Бигзи, је спреман на све. Да свакога терети по налогу. Од моје породице је тражио паре да ме не терети - тврдио је Симовић и додао да је Буха Чуме, који је имао великог утицаја на Спасојевића, убио Зорана Петровића Шемпу. Оптужени је изјавио да се Спасојевић обогатио шверцом дувана у коме су учествовали Лимун, Пецони ( Предраг Ранковић), Екрем Лука, Сале Банана, Влада Треф и његова жена Бојана Бајрушевић. Другу групу су, према Симовићевим речима, чинили премијер Ђинђић, Микелић и Додик.

ЧУМЕ ПАЛИО ГЛАСАЧКЕ ЛИСТИЋЕ

Симовић је рекао и да је Љубиша Буха Чуме упао у Трговински суд после петооктобарске смене власти како би регистровао своју фирму Дифенс роуд што је и учинио, каже, као противуслугу за учешче у догађајима од 5. октобра 2000. Чуме је, према речима оптуженог, имао задатак да спали гласачке листиће.
Симовић је на јучерашњем суђењу изјавио да је Спасојевић од Душана Михајловића куповао јестиво уље из робних резерви, које је продавано по субвенционисаним ценама.

ВЕРУОВИЋ ДИЛОВАО

Симовић је у одбрани рекао да је Ђинђићев телохранитељ Милан Веруовић средином деведесетих имао мању групу дилера који су растурали дрогу за њега и да је „рекетирао власнике тезги на београдском бувљаку са 10 до 20 немачких марака по тезги“. Он је рекао и да је Веруовић био кум једног од вођа црногорског подземља Владимира Јовановића Јапанца, који га је штитио.
- Када је Срђан Љујић изашао из затвора, настала је гужва и Веруовић се пожалио свом куму Јапанцу. Можда би у томе требало тражити мотиве за убиство Љујића - рекао је Симовић.