Wu учи ћирилицу

Када је већ мислио да га ништа више не може изненадити, бар не у учионици, у којој је провео пуних 38 година, учитељ Ранко Кочић нашао се пред неочекиваним изазовом. Добио је ђака који не зна шта је ћирилица и чији родитељи не говоре српки.

Маленог Wu Fenianga, рођеног Бањолучанина, чији су родитељи прије неколико година доселили из Кине, школски другови зову Никола. Прије петанаестак дана Никола Ву први пут је сјео у школску клупицу, у првом разреду бањолучке Основне школе "Доситеј Обрадовић".

Овај симпатични буцмасти дјечак рођен је прије шест година у породилишту на Паприковцу.

За разлику од својих родитеља мали Wu српски говори као да му је матерњи, јер је одрастао на Обилићеву. Највише воли цртање, које ових дана заокупља сву пажњу првачића. У граји и смијеху који се орио просторијом пуном малих паметних људи, Никола је дјеловао најскромније. Готово стидљиво погледавао је у објектив фотоапарата и настављајући да ради на теми коју им је учитељ задао. Тог дана су цртали сами себе.

- Ово сам ја - тихо каже Никола, док се његови другови труде да скрену пажњу на себе.

Понекад свог малог Wuа другари зову и Фу Фу, ваљда по узору на цртане филмове и дјечје серије. Драго им је што они, једини у школи, у разреду имају и Кинеза. А и мали дошљак се труди да се уклопи.

- Волим све своје другове и лијепо ми је овдје - реченица је коју Кинез Николица најчешће понавља.

Највише времена Никола проводи с Луком, другом из разреда који косооког малишана ни по чему не издваја од осталих вршњака.

- Никола воли све што и остала дјеца: да једе пицу, хамбургер, помфрит и да игра фудбал и жмурке - каже Лука.

Учитељ каже да је Никола послушан и да вриједно испуњава све задатке, који додуше, на почетку првог разреда и нису претешки.

- Тренутно све радимо кроз пјесму, забаву и цртање, трудим се да им усадим неке навике које ће им касније у школи требати - каже учитељ Ранко.

Ћирилична слова мали Кинез још не препознаје, али ће ускоро почети да их учи.

Николини родитељи не говоре српски језик и то је недавно створило мали проблем.

- Наш нови наставни план и програм захтијева часове на којима заједно с дјецом учествују и родитељи, његови родитељи не знају српски, тако да нису ништа разумјели, па је и Никола био доста пасиван. И на родитељском се тешко разумијемо, никад нисам сигуран шта у ствари хоће да ми кажу - прича учитељ Ранко.

Иако су дошли с другог континента и из потпуно другачије културе и Николини родитељи су према свом првачићу као и све маме и тате на свијету! Сваког дана долазе по њега у школу, да би малишан срећно и сигурно прешао пут до куће.