Добрило Дедеић: Ко је смањио број Срба у Црној Гори

Ријеч је последици огољене издаје србских интереса од стране двојице људи који су за ,,сребрњаке” продали Српску народну странку и данас, напокон, и пописне резултате. Не може да нестане најјача политичка организација коју су Срби имали у периоду обновљеног вишепартијског система, а да такав процес не остави пописне последице.

Врло прецизно – овога пута није проблем у броју Срба који су се тако писали. Проблем је у договору Андрије Мандића са Ранком Кривокапићем и породичним кумом Милом Ђукановићем (Игором Лукшићем) да се пролонгира термин за саопштавање података о националној и језичкој припадности, чему се супротставио и бљутаво грађански СНП. Довољно времена да црногорска мафија изврши безочну крађу, али и коначно, на срећу, подијели Србе и Црногорце. Данас једино људи са интелигенцијом чији је коефицијент испод просјека могу да тврде да су Срби и Црногорци један народ.

Двије и по године упорно говорим да се Андрија Мандић и Горан Даниловић који су узели крваве паре црногорске мафије да угасе Српску народну странку и Српску листу, налазе у процјепу плаћеника и да се више не питају са собом. Могуће да постоје тренуци када их савјест пече због онога што су урадили, али то не значи да могу било што да поправе, нити смију да ,,србују” на елементарно нормалан начин, јер их мафија држи у шаци.

Ако ми неко није вјеровао због јавно изнесених ставова у тренутку када је под ,,неразјашњеним околностима” нестала СНС, и ако је сумњао у мој ,,порив”, ево материјала. Договором НСД и Владе Црне Горе прологнира се саопштавање резулата пописа… Последица – тренд пада Срба који, бојим се, постаје незаустављив.

А, нелогично је да Срба буде мање. Више је него логично да су референдумски гласачи блока за заједничку државу, са изузетком оних који су из егзистенцијалних разлога почели да гласају за ДПС или из заблуде за ПзП, листом Срби. Ако нијесу били тад, референдумска емоција их је усмјерила у том правцу, повратка им није било.

Зато би елементарно поштен или човјек са грамом мозга на мјесту Андрије Мандића, са катастрофом коју је направио свом народу за паре, извршио самоубиство, колико год то био нехришћански чин. Ипак, и у самом хришћанству постоји примјер таквог епилога. Након што је Јуда узео позамашну, за то вријеме, своту сребрњака, ипак је имао грам људсковине више од оних који живе од пара са крваве мафијашке трпезе, а свакога се дана буде са осјећајем да су издајници. Свјесни да ће им и дјеца носити тај жиг.