Придњестровље на раскрсници

Председник Врховног савета Придњестровља Анатолиј Камински кандидован је на предстојећим председничким изборима у републици. У децембру он може да постане реални конкурент актулном шефу непризнате републике Игору Смирнову. Експерти сматрају да обнов уковођења ПМР може да се позитивно одрази на перспективе придњестровског регулисања.

Анатолиј Камински иде на изборе као кандидат владајуће придњестровске странке Обнова. Званчно ће га прогласити кандидатом за највишу руководећу дужност у републици тек 17. септембра на конгресу Врховног Савета странке. Ипак већ сада је јасно да Камински може да буде реална алтернатива актуалном председнику Игору Смирнову, који руководи Придњестровљем од 1991. године. И не у задњем реду због економске ситуације у региону. Управо са Каминским данас у Придњестровљу везују могућност изласка из жестоке кризе. За време актуалног шефа државе регион дугује Русији за гас скоро три милијарде долара. Једино средство преживљавања по Каминском је неопходност релизације кардиналних промена у систему државне управе. Фактички то значи уставну реформу са ограничена два мандата на дужности председника, увођење институције владе и дужности премијера. Покретање пројекта планирано је за први јануар наредне године, одмах по завршетку председничких избора. Новац ће у регион онети и општа Стратегија развоја републике до 2025. године. Захваљујући напорима Каминског само 2011. године Русија ће пружити Придњестровљу кредита и хуманитарне помоћи у висини од 21 милион долара. Ова финансијска улагања Москве у великој мери су условљена изузетним поверењем лично према парламентарцу и увереношћу да ће схеме расподеле помоћи бити транспарентне.

Посебна тема је питање придњестровског регулисања. Том конфликту Анатолиј Камински и Игор Смирнов имају помало различите прилазе. Актуални шеф државе придржава се конзервативне тачке гледишта, категорички одбијајући да води било какве преговоре са Кишињовом о статусу Придњестровља. Док је став Каминског флексибилнији: он је уверен да одлуку о будућности републике треба да доносе сами становници Придњестровља и Молдавије. Таква тачка гледишта је блиска Москви, која је гарант мировног регулисања. Ипак тешко да ће смена власти довести до брзог изласка из кризе, истиче директор Инситута за земље ЗНД, председник Комитета Државне думе за послове ЗНД, Константин Затулин.

Читав низ политичких јавних посленика у Русији сматра да је у Придњестровљу потребна смена власти. И у том својству чине одређени ослонац на кандидатуру Анатолија Каминског. Што се мене тиче, мени се чини да се актуални председник и актуални председник Врховног Савета не разликују много да се изводи тако једнозначан закључак, то као прво. А као друго: у сваком  случају ко год да дође на власт у Придњестровљу после избора, мислим да нам је потребно да у целини подржавамо Придњестровље. Оставивши самом Придњестровљу да решава питање ко ће га представљати на највишој државној дужности. Криза у Придњестровљу око избора не користи ни грађанима републике, ни РФ. Тим пре у облику тешког и не баш успешног дијалога Тираспоља са Молдавијом.

За сада је рано нагађати кога ће изабрати становници Придњестровља на изборима крајем године. Да ли ће превагнути револуционарни порив да се не допусти Игору Смирнову пети мандат или ће превладати конзервативна жеља да се остане грађанин непризнате републике, знаће се тек у децембру. У сваком случају, социјално-економску корист од реформи Анатолија Каминског у Придњестровљу могу да осете већ наредних месеци.