Хапшење Горана Хаџића: политички повластица може и да не буде

Ако је земља проморана да постиже политичке циљеве изручујући своје грађане у међународне политичке затворе, у очима међународне заједнице она не делује превише симпатично, сматра Георгиј Енгељгардт, старији научни сарадник Института за славистику РАН. По његовом мишљењу, хапшење Горана Хаџића је паметан предизборни потез председника Тадића уочи избора.

Сама чињеница хапшења делује прилично јасно. Српске власти пред изборе теже максимално да ојачају своје позиције у погледу евроитеграције, између осталог да добију статус кандидата за ступање у ЕУ. Ради тога Београд тежи да у потпуности затвори проблем лица за којима се трага и да добије позитивну оцену из Хага. Постоје подаци да су српске специјалне службе одавно располагале информацијом о томе где се Хаџић налази. Тако да су власти очигледно чекале повољан моменат да добију максималан број политичких поена од његовог хапшења. Јер пред изборе треба показати народу макар некаква достигнућа, на пример, добити статус кандидата за ЕУ. Ради тога је било потребно испоручити све адуте. Главни кец био је генерал Младић, а сада, како би се коначно затворило питање изручења " ратних злочинаца" изручили су и Хаџића.

Георгиј Енгељгардт такође је уверен да оптужбе које покреће Хаг против Горана Хаџића не вреде ни пет пара.

Реч је о типској оптужници. Не ради се чак ни о томе што је Хаџић био председник Републике Српске Крајине нешто више од годину дана: он је увек био регионални политичар: његов утицај је био само у Источној Славонији, у Вуковару. То уопште није фигура таквих размера као Караџић, да не говоримо о Милошевићу. Осим тога, хашки трибунал већ је осудио два председника Српске Крајине: Милана Мартића и Милана Бабића. Они су имали реални утицај на политику ове непризнате републике. Мислим да су оптужбе против Хаџића биле покренуте у општем поретку, како би се од њега добило сведочење о фишим функционерима. Али вољом судбине он је био последњи човек којем је полазило за руком да се скрива од трибунала. И мени се чини да је таква пажња за његову личност изазвана пре тим околностима, а не претпостављеним злочиначким активностима које је могао да води.

Између осталог, хапшење и изручење Хаџића хашком трибуналу може и да не донесе очекиване повластице званичном Београду.

Према ситауцији у ЕУ може се смело тврдити да наредних година Београд нема на шта да рачуна. ЕУ не гори од жеље да добије још једну дотациону земљу из Јужне Европе, посебно сада, у контексту тешког положаја Грчке, Бугарске и Румуније. Већ сада се све јаче чују гласови, између осталог немачких дипломата, који сматрају да ради ступања у ЕУ Србија треба да реши проблем Косова. И на то ће морати да се рачуна: не покушава ЕУ да инкорпорира Србију. То Београд свим силама тежи у ЕУ. Зато услове поставља Брисел, а Београд мора да их уважава.