Кризна жаришта културног наслеђа

Очување културних споменика у условима оружаних конфликата и револуционарних нереда – таква је била једна од главних тема 35. заседања Комитета Светског наслеђа УНЕСКА, одржаног у париском седишту органзације. Генерални директор УНЕСКА Ирина Бокова представила је 22. јула важне резултате седнице у телемосту Париз-Москва.

Руска престоница била је на вези са француском из два разлога. Као прови, зато што ће наредно 36. заседање Комитета УНЕСКА протећи у Санкт-Петербургу, унетом у Списак светског наслеђа у статусу града-споменика. Као друго, Русија је одавно ратификовала Конвенцију о очувању светског културног и природног наслеђа, усвојену 1972. године. На основу овог важног међународног документа УНЕСКО реализује делатност на очувању и заштити споменика културе, посебно сложену у кризним жариштима планете. И Русија у овој делатности актовно помаже. На пример, за време Ирачког рата 2003-2010. године чувени петербуршки Ермитаж укључио се у обнову и очување експоната ирачких музеја, пострадалих у току војних дејстава.

Укључивање објеката у Списак Светског наслеђа је моменат славе за државу. Али најтеже је очувати ове објекте касније, скренула је пажњу Ирина Бокова, говорећи о дејствима УНЕСКА у земљама захваћеним разним конфликтима.

Сва ова питања се врло озбиљно постављају у последње време, зато што спознаја значаја наслеђа постаје очигледнија поводом догађаја у Северној Африци и арапским земљама, али не само тамо. Једна од првих мера које предузимамо је скретање пажње учесника конфликта на неопходност очувања културног наслеђа, независно од тога какви су узроци овог конфликта – социјална трансформација или грађански раскол.

Мере упозорења, нажалост, слабо делују, посебно у контексту војних конфликата уз учешће међународних снага. Ипак, УНЕСКО предузима све како би организовао евакуацију раритета или њихово тражење и повратак. Тако је било буквално недавно у условима рата у Авганистану, где се у опасности нашао Национални музеј у Кабулу.

У Кабулу музеј је био делимично уништен и покраден, говори Ирина Бокова. То што је УНЕСКО могао да учини, то је да извезе део експоната и да их преда на чување у музеје Швајцарске, Јапана, Италије и Немачке. Они експонати који су били оштећени, обновљени су у специјалним лабораторијама.

Настављајући преглед кризних жаришта, Ирина Бокова говори са великом узнемиреношћу:

У Египту ситуација је данас сложена, али као да је оно што се тиче Египатског музеја у Каиру под контролом. Од 1600 украдених експоната још није враћено свега 16. И ја сматрам то заједничким успехом УНЕСКА, Интерпола, Међународне царинске организације, са којима радимо, као и египатских власти. Сада нас највише брине стање у Либији. Али док је у току оружани конфликт немогуће је оценити шта се тачно дешава са културним објектима.

УНЕСКО нису полицијске снаге, резимирала је Ирина Бокова. Водимо дијалоге са владама, шаљемо наше мисије, позивајући на потчињавање захтевима Конвенције, што у целини зависи од политичке воље држава које су је потписале. А таквих држава је на данашњи дан 178 – довољно за спас културног наслеђа човечанства заједничким напорима.