Спасити китове

Делатност Међународне китоловачке комисије, чије су чланице 89 земаља, укључујући Русију, давно је критикована од стране заштитника животиња. Практично нултим су они назвали резултате 63. седнице МКК, која је завршена у Џерсију (Велика Британија). Једини догађај, о којем се расправљало, био је скандал који је био последица предлога Аргентине и Бразила да се формира китовски забран у Јужном Атлантику. За узврат су представници Јапана, Исланда, Норвешке и других земаља, које одржавају лов на китове, демонстративно  наустили седницу. Тужна коинциденција је да се све то дешавало уочи Светског дана китова који се обележава 23. јула. Управо тог дана су пре 29 година чланови МКК гласали за забрану лова на китове.

Данас у МКК, формираној пре више од 50 година, међу земљама-учесницама има отприлике исти број антикитолавваца и прокитоловаца. То блокира њен рад, јер нема две трећине гласова, неопходних за одлучивање.

Међутим, данас је већи број врста китова на рубу изумирања. Најдраматичнија је судбина највећих китова – модрих, чија се светска популација за 30 година смањила стоструко на 1 хиљаду грла. У руским водама живи неколико десетина врста китова, многе су унете у Црвену књигу.

Према многим параметрима су китови нај…: најдужи, најтежи, и најистрајнији сисари.  Они имају највећи мозак, поред тога знају да певају, мада немају гласне жице.

Звуци, које емитују и примају китови су веома важни за њихово преживљавање, - прича заменик директора Института проблема екологије и еволуцие «Северцов» РАН Вјачеслав Рожнов.

Имамо читаву лабораторију која се бави морским сисарима, између осталих, китовима и делфинима, на којима се истражују сензорне системе тих животиња. Такве радове водимо у поморској  биолошкој станици Утришка на Црном мору.

Озбиљне проблеме за китове ствара бука у Светском океану, која  спречава контактирање животиња и омета процес њихове исхране, - наставља Вјачеслав Рожнов.

Буке у морским системима има све више. То је бука бродских мотора, сејзмичко истраживање, које се води ради процене залиха корисних руда, итд. Тај проблем занима читав свет. Испало је да бука активно утиче на понашање и сензорни систем животиња.

Еколози иступају за обуставу нафтогасних пројеката на Сахалину да би спасли охотко-корејску популацију сивих китова, којих има свега 120 до 150 грла. Тамо се радови могу водити само узимајући у обзир препоруке научника о смањивању нивоа буке.

Званично је дозвољен само лов на китове домородаца ради задовољавања потреба тог становништва. У Русији, која се прикључила мораторијуму лова на китове 1982. године, лов на китове је остао на Чукотки, где се годишње лови око 140 животиња.

Јапан, Исланд и Норвешка се баве ловом на китове према квотама СКК.  И то, забрањено је извозити то месо. У нордијским земљама се оно сервира туристима у ресторанима, мада се Норвешка бави ловом малих пругастих китова – ретке врсте, која је унета у Црвену књигу. У Јапану се лов на китове води ради научних сврха.