Руске војне базе на граници с Косметом?

Београд - „Једно је бити нечији партнер и равноправни сарадник, а сасвим друго члан организације која подразумева стриктне, скупе, тешке и не увек праведно распоређене обавезе. Како је могуће да Србија приступи војном савезу који нас је најпре бомбардовао, потом војним снагама дошао на Космет и онда - мимоилазећи Савет безбедности и игноришући УН - признао једнострано проглашену независност једног органског дела наше земље „, казао је недавно Коштуница реагујући на овакву могућност. Премијер је као одговор Србије на овакав опасан амерички сценарио свима ставио до знања да нећемо ући у Северноатлантску војну алијансу, о чему се говорило недељама уназад. Српска власт, чини се, још нема јединствену политику о овом питању, што је потврдио и Коштуница позвавши поново све „релевантне странке да припреме одговор, пре свега за НАТО као главног актера без кога таквог развоја догађаја не би ни било“. Намеће се питање да ли је тај одговор једноставан - да Србија неће приступити НАТО пакту или подразумева и још неке битне „детаље“? Како одмерити да наш одговор не буде прекид односа, а да ипак покажемо да имамо своје ја? У премијеровој странци и даље инсистирају на окретању леђа НАТО, али не искључују ни „друге варијанте“. С друге стране, стручњаци страхују да „Србија нема велики маневарски простор у случају проглашења независности своје јужне покрајине“.

- У случају признавања независности Космета од стране Америке поставља се питање сврсисходности чланства у било каквим европским институцијама, а о НАТО и да не говоримо. Неће Албанци да нам одузму територију, већ НАТО који прави своју државу на Балкану. Србија не треба да бежи ни од могућности изградње руских база на својој територији ближе Космету, што би могао бити један од наших одговора Америци - казао нам је Марко Јакшић, члан српског преговарачког тима. Наш саговорник је додао да бисмо једино на тај начин могли да повратимо нашу територију.

- Наш одговор не подразумева само да нећемо ући у НАТО, већ ће се признавање независности сигурно одразити и на односе са њеним чланицама. Ипак, сматрам да не треба сада јасно и гласно говорити који ће бити коначан одговор Србије на такав сценарио. Само треба имати у виду да ако вам неко лупи шамар, сигурно нећемо окренути и други образ. То би био политички мазохизам и најгора перверзија - додао је Јакшић.

Са њим се не би сагласио Милан Николић, политички аналитичар који је убеђен да нам је место у ЕУ и НАТО, а сматра и да Србија нема велики маневарски простор када је у питању одговор државе на проглашење независности Космета.

- Нећемо имати много избора ако се то догоди. Неки од одговора би били не ући у Партнерство за мир, НАТО, већа сарадња са Кином и Русијом и евентуално да се нешто уради са Републиком Српском, да се не дозволи њено укидање. Одговор би био и захлађење односа са САД, али то не би било паметно решење. Можда би се могле ојачати везе са Русијом - рекао нам је Николић. Могућност прављења руских војних база у Србији њему не изгледа корисно, јер, како нам је рекао, шта би било са тим базама када се проблем Космета превазиђе?

- То би могло да има контраефекте. Питам се само да ли се исплати да уђемо у клинч слонова какви су Русија и Америка? Пре ми се чини да је помињање дела власти да нећемо у НАТО начин да се Руси задовоље док се Косово не разреши и, наравно, задовољење једног великог дела бирача у Србији - додао је он.