Плата

Пише: Жељко Свитлица

''Сви мисле, пошто радим тамо да је велика, а није.''

Прича жена запослена као чистачица у једној од ламела коплекса Владе РС својој пријатељици у аутобусу.

,,Сваки дан чистим. Колегиница и ја кренемо од почетка и цијели спрат министарства очистимо. Није лако, незгодан је онај намјештај, треба то усјајити. Али све ја то завршим брзо и зато не знам што нас тамо држе осам сати сваки дан када нам фино могу рећи да дођемо и почистимо и онда нас пустити да идемо''.

Али њима је лако, каже. Њих двије су другарице. Лако су се договориле око годишњег и свега осталог док се ''на другим спратовима свађају око тога стално''. Надзорници и шефови никада не долазе на њихов спрат и ријетко их контролишу. Не ''виси им нико над главом''.

''Сад гањам да ми признају четворогодишњу, да повећам коефицијент. Успјела би мјесечно нагурати до 700 марака. Не стидим се ја. Идем, питам, куцам на врата да ми помогну. Јуче сам била и код Ђокића, шта ме брига''.

Сви се сјећају да је била ''мртва глава'' када је расписан конкурс за радна мјеста у монументалном објекту. Пријављивали су се и многи са дипломама.

''Имали смо 400 КМ када смо тек дошли, а мене је ујак (бивши министар) убацио. Сваку од нас је неко тако убацио, иначе...Касније је Додик свима смањио десет посто плату. И њима који су имали 4.000 и нама који смо имали 400. Замисли, не знају они шта мени значи 40 марака, а њима....пих''

Годишњи одмор, изгледа не значи и море, како је помислила саговорница. Шути и не вјерује јој ни она када говори о плати. Па зграда Владе је то! Чуј, само 400 марака?

Аутобус стаје, жена одлази на посао.