Друга генерација српских исељеника у шведској војсци на Косову

На Косову се тренутно у Кфору налази више стотина скандинавских војника. Микаел Дивјак рођен је у Шведској, али његови родитељи су из Србије. Сад је у војном кампу Викторија у селу Ајвалија код Приштине.
Микаел има 21 годину, долази из Халмстада у Јужној Шведској и на Косову ће остати осам месеци. Новинари шведског радија затекли су га у стражарској кућици поред зида који штити војни логор. Иако су тад владале велике врућине он се није жалио.
- Овде је забавно. Има пуно посла, али ако се вредно ради нема проблема - рекао је Микаел за шведски радио.

Спасли село

Шведски војници у саставу мировних снага на Косову интервенисали су када је десетак хиљада Албанаца пре три године кренуло на једно српско село са очитим непријатељским намерама. Дошло је до сукоба између албанских демонстраната и шведских војника и више људи је повређено. Иако је у почетку изгледало да ће изгубити контролу над демонстрантима Албанци су заустављени, а српско село је спасено.


Коров задатак је да спречи насиље између Срба и Албанаца, али ранији крвави нереди још су свима болна опомена. Једно од задужења Швеђана је да чувају српске цркве и манастире и да их заштите од уништавања.

Бази име по принцези

Шведски батаљон на Косову у саставу Кфора смештен је у кампу Викторија, код Приштине, а име је добио по шведској принцези - престолонаследници која их је пре неколико година посетила.
Живот у војној бази подсећа на мало село и свака група војника постане јако блиска.

Неки се изненаде када чују Дивјаково име.
- Ја сам неутралан. Моје порекло је велика предност. Растао сам са две културе и боље разумем њихово понашање. Понекад дође до свађе, јер постоји много неспоразума кад се преводи на енглески. Важан је говор тела и однос према људима - искрен је наш сународник.

У кампу се налази 400 шведских војника. На огласним таблама стоје потернице са фотографијама. Микаел има задатак да заједно са својим колегама тражи илегално оружје, контролишући аутомобиле и куће. Док су новинари били у посети кампу појавио се човек коме је одузето оружје и сад је дошао да покаже да има дозволу. На крају су успели да нађу заједнички језик.

У војном логору се срећу српски и албански преводиоци и сарађују без већих проблема. Сви запослени морају да добију пропуснице које издаје Дивјак. На питање какви су односи међу становништвом он каже: "Видели смо неке Албанце који се слажу са својим српским комшијама, али смо срели и оне који су у сукобу и долазе у честе конфликте".
Заједно са другим војницима, често је на хуманитарним задацима.
- Тада се осећам најпријатније - објаснио је Микаел и поменуо старију сиромашну жену која је сама, има проблема са водом и храном и којој редовно помаже.

Дивјак планира да настави службу на Косову или да студира на вишој полицијској школи у Шведској. Остало му је још неколико месеци до одласка кући и на питање да ли му је тешко да живи на овако скученом простору он каже: "Као и свима, али мени се свиђа овде".