Удружење избјеглица у Србији: Огорчени изјавама Ј.Косор

Избјегли и прогнани Срби из Хрватске истакли су да изјава предсједнице хрватске владе вријеђа српске жртве, у супротности је са европским вриједностима и представља негацију пресуде Хашког трибунала који је 15. јула за злочине у "Олуји" осудио Готовину на 24, а Маркача на 18 година затвора.

"Без `Олује` и без заповједника који су је водили ми данас не бисмо били овдје, не бисмо имали шта славити и не бисмо имали на шта бити поносни", изјавила је на прослави у Книну премијерка Косор и посебно поздравила генерале Готовину и Маркача, а њене ријечи су присутни дочекали дугим и бурним аплаузом.

Изјава премијерке Косор, како је навела Коалиција удружења узбеглица, показује да "Хрватска не поштује одлуке Међународног суда у Хагу према чијој пресуди `Олуја` представља удружени злочиначки подухват чији је циљ био насилно и трајно протеривање србског народа."

"Држава чији највиши званичници негирају злочин и не поштују људска права свих својих грађана друге националности, не испуњава основне услове да постане чланица Европске уније", истакнуто је у саопштењу Коалиције.

Како се оцјењује, изјава Јадранке Косор је увреда србских жртава, међу којима су већина убијени цивили, не само током и послије хрватских операција Олуја, Бљесак, Медачки џеп, Миљевачки плато и Масленица, него и у низу хрватских градова изван ратних дејстава који нису били под заштитом УН (Задар, Осијек, Сплит, Карловац, Сисак, Загреб и многи други).

То је "увреда за чланове њихових породица и читав србски народ", наведено је у саопштењу Коалиције уз поруку да се "срећа једних не може градити на несрећи других".

Коалиција је посебно осудила премијеркине ријечи да су хрватске војне операције биле "побједе демократије и слободе над великосрбском Милошевићевом политиком агресије" и да би "било добро да и наши сусједи разумију да су управо овдје сломљени зуби тиранину, а тиме отворен пут у демократију".

"Да ли Јадранка Косор под слободом и демократијом подразумева убијање србских цивила међу којима је било деце и стогодишњака, спаљивање и пљачке више од 40 000 кућа, привредних и помоћних објеката, планско спречавање или отежавање повратка прогнаних Срба, злочине почињене над србским повратницима", питају избјегли и прогнани из Хрватске.