Арктик: велике трке

У једном од последњих бројева немачки Ханделсблат цитирао је речи руског премијера Владимира Путина, изречене на регионалној конференцији странке Јединствена Русија у Јекатеринбургу. Говорећи о плановима освајања арктичких сировинских налазишта, он је између осталог рекао: Отворени смо за дијалог са нашим страним партнерима, али строго и доследно ћемо бранити своје интересе. Тумачење датој изјави лист је дао прилично оригниално: Русија се спрема за могући поларни рат.

У чему Ханделсблат види могуће ратоборне намере руског руководства? Борба за право на Арктик није везана за неки конкретни бизнис-план, сматра издање. За Москву је то питање принципа, тврди оно. То је по речима листа постало јасно већ у децембру 2007. године, када су учесници руске експедиције поставили на акритчком дну титанијумску копију државне заставе. А посебну забринутост изазвало је недавно саопштење команданта ратне морнарице Русије адмирала Владимира Висоцког о формирању две специјалне војне бригаде ради заштите руских интереса у Арктику у случају потребе.

Данас експерти прогнозирају да већ за 50 година овај регион може да постане један од главних извора енергената и кључни саобраћајни чвор планете. И око њега предстоји обзиљан геополитички спор.

Сада што се тиче принципа. Четири од пет арктичких држава су чланице НАТО-а. По речима већ поменутог адмирала Владимира Висоцког, постоји низ потврда да је алијанса означила Арктик као зону својих интереса. При чему. Ове акције стичу, како се изјаснио адмирал, систематски и коалициони карактер. На пример, како су саопштиле ових дана наше колеге са радија Дојче Веле, канадске оружане снаге планирају да одрже ове године код обала Бафинове Земље маневере под ширфрованим називом Нанук. На језику староседелачких народа крајњег свера Канаде то значи јаки медвед.

Предузимање мера за јачње сопствене одбрамбене моћи никако не значи да Русија планира да започне неки ледени поход на Север. Никакве сумње у то нема, у крајњој линији код потпредседника Академије за геополитичке проблеме Владимира Анохина.

Заоштравања ће несумњиво бити. Али наши суседи су народ који у принципу није агресиван. И чак уз заоштравање или неразумевање све стране ће се трудити да сведу ствар на дискусију, можда срачунату на деценије.

Анохин не одриче потребу доношења војних мера за заштиту националних интереса Русије у Арктику у случају потребе. А интереси се не скривају. 8. августа, на пример, отворена је међународна конференција Сверним поморским путем ка стратешкој стабилности и равноправном партнерству у Арктику. Она се одвија на атомском броду Јамал у мору Лаптевих и у њој осим Русије учествују представници САД, Канаде, Данске, Исланда, Норвешке, Шведске и Финске. О ставу Москве најбоље говори сам назив конференције.