Пише: Саво Ковиљац

Преко медија смо могли гледати како се одвијају нереди по градовима широм Енглеске. Искрено, ништа необично, исте такве нереде смо годинама гледали по предграђима Париза, а ти паришки „субурбиа“ нереди већ постају својеврсна традиција и штавише – подкултура, овјековјечени су и култним андерграунд ноар филмом са симптоматичним именом - „La heine”, што ће рећи - мржња.

Е сад, откуд то?

Каква црна мржња по напредној и цивилизованој Европи, зар то није наш, балкански „бренд“?

Нама који живимо, живуцкамо и животаримо расути по источној страни старог континента последњих неколико деценија, што у рукавицама – што директно – систематски су се свакодневно сервирале тезе да су баш те метрополе попут Париза, Лондона, Њу Јорка и Лос Анђелеса бастиони савремене демократије, људских права, сваког могућег фенсераја и благостања сваке врсте. Па откуд онда да свако мало у њиховим предграђима гледамо слике за које мислимо да стижу са Блиског Истока: запаљене аутомобиле, радње, преврнуте контејнере, каменовање полицајаца и остатак фолклора у стилу „фри Палестина“?

У случају Париза (и не само Париза већ и већине градова по Западној Европи) одговор је једноставан: номинално ту влада равноправност, демократија, људска права и све што уз то иде, међутим већина тих градова је апартхејдски подијељено на квартове.

Наш туриста наравно, обилазиће музеје, изложбе, споменике културе, храмове старе стотинама година потпуно фасциниран општим богатством и сјајем, живећи за моменат када ће „набијати чежњу“ фамилији и комшилуку док буде показивао фотографије са путовања. Међутим праву истину знају наши бауштелци разапети између „downtown“'- односно позоришне кулисе за странце у којој кафа и сендвич коштају колико и његова дневница, и предграђа у којима ако залута може остати и без новчаника и без главе.

Један дио предграђа (онај који се презентује у медијима) су „бијела субурбиа“ – насеља са једноспратним кућама, са по два аута паркирана у дворишту, оазе чистоће и зеленила, која веома често имају и своју личну полицију (да, закони на западу омогућавају локално становништво да има своје властите органе реда). Друга врста предграђа су она за која нико не жели да зна, нико у њих не жели да иде, а мало ко их икада напусти. У њима живе имигранти и обесправљена сиротиња, школе постоје тек ради реда, полиција ријетко залази у њих а онај ко има несрећу да се роди у њима има све шансе да ће прије двадесете године живота имати бар једну туру одлежане затворске казне.

Шта је са том сиротињом? Окуд то да су тако сиромашни, необразовани, фрустрирани, огрезли у криминал кад живе у градовима-иконама прогреса, културе и демократских тековина?Откуд одједном толики степен мржње и агресивности да без страха јуришају на полицајце у поној ратној опреми и бацају молотовљеве коктеле на оклопна возила?

Пара врти тамо ђе бургија неће

Одговор је управо у владарима данашњих „демократских уређења“, тачније у љубавном загрљају савремених западних политичара са оном мањином која за себе задржава већину свјетског капитала.

Примјера ради: до седамдесетих година прошлог вијека у великој фабрици конфекције је радио неки поштени становник предграђа Лондона (рецимо десет марака по сату), који је својим радом издржавао породицу и уживао у тековинама демократије и савременог капиталистичког друштва.

Међутим, почетком осамдесетих управа компаније притиснута све јачом конкуренцијом схвата да локални радник пуно кошта а мало производи (а штити га гомила закона о раду те синдикалних права) и да ће пуно већи профит остварити уколико производни погон пребаце у Индонезију у којој не постоје синдикати нити такве глупости као што су права радника, годишњи одмор и сличне будалаштине. Погон у матичној земљи се лагано гаси а од компаније остају само шминкерске централе, а у погону у Индонезији сада се ради у дванесточасовним смјенама за десет фенинга по сату, без потребе да се за радника уплаћује пензионо, социјално, гомила пореза, бенефиција итд. Математика је јасна, последице (по западноевропску нижу и средњу класу) катастрофалне.

У радничким предграђима Лондона и Париза сада живе стотине хиљада људи без посла (у урбаним срединама нема мале пољопривреде која би ублажила економске ударе), индустријски погони и фабричка постројења се селе у државе у којима радници раде за 50 долара мјесечно без икаквих бенефиција, тако да су обични становници европских велеграда сведени на голо преживљавање, а умањењем могућности да се породица прехрани поштеним радом стопа криминалитета се од краја седамдесетих година увећала за преко хиљаду одсто.

Као да све то није било довољно, владе западних земаља су „револтиране“ почеле да у матичне земље увозе имигранте сматрајући да ће они „знати да цене“ благодати живота у демократском капиталистичком систему и да ће бити сретни да владајућој елити послужује ручкове, чисти тоалете, шиша травњаке....али....

Како се ратује вијековима за мале паре а без (властитих) жртава?

Било ко ко је мало загребао површину испод прича званичне историје какву учимо у школама, врло брзо се увјерио колико су патњи и мртвих глава управо ти „демократски и слободарски“ режими директно узроковали широм свијета у последњих хиљаду година, конкретно говорећи о Енглеској, Француској, Америци, Шпанији и Холандији.

Нису они "доктори за демократију и успостављање реда" као што већина људи мисле, него доктори за хаос, толики да арапи имају пословицу "ако видиш да се две рибе у води свађају, знај да у близини плива неки Енглез". Једина тактика којом су те релативно мале државе могле да управљају територијама преко читаве планете јесте била стара тактика Римског царства „divide et empera“ – завади па владај, константим ширењем расне, вјерске, идеолошке мржње међу становницима суседних покрајина, изазивали би конфликте у којима би зараћене стране снабдјевали оружјем (цијена ситница) и војним инструкторима, и на крају када би обе стране уз огроман број људских жртава тотално исцриле војну и економску моћ, појављивали се као „фактор мира“ и тихи освајачи.

Широј јавности је слабо позната чињеница да је нпр. жариште Палестина-Израел почело управо тако што су Енглези под својом влашћу држали Палестину, а онда када су наоружали и Арапе и Јевреје нагло се повукли из критичне зоне што је изазвало опште крвопролиће. Мало ко зна да отац модерне Турске, сада војне и економске велесиле, није Кемал Ататурк него управо Британска морнарица у одсудном тренутку Балканских ратова када су Турци почели да се повлаче на своје првобитне територије које су настањивали прије Отоманских освајања - у залеђе Мале Азије, преко Црног Мора им доставила огромну количину наоружања и хране.

Већина образованих муслимана данас зна да је духовни гуру данашње Ал Каиде – Мухамед ибн Абд ал Вахаб – био такође „у служби Њеног величанства“, и управо је он у просвећеном 18 вијеку започео праксе каменовања до смрти оних који се нису уклапали у његова гледишта на религију и морал, помогао да се формира данашња краљевска династија Сауда (потпуно супротно учењима ислама), односно једина арапска држава која пружа војну и финансијску подршку нато снагама, и управо Сауди династија је главни финансијер вехабизма данас на Косову и широм Федерације БиХ. Такође, припадник краљевске Сауди породице је и агент ЦИА-е који је био задужен за операције током руског рата у Авганистану под именом Осама бин Ладен. Након формирања вехабијског покрета, енглеска обавјештајна служба средином 19 вијека улази на Египатски универзитет Ал Хазар који је постао извор радикалног исламизма. Управо те фундаменталистичке групе ће идућих 150 година киднаповати туристе, палити хришћанске храмове и довести до скорашње „револуције“ у Египту који је сада тренутно у стању тоталне анархије.

Просто нема међународног конфликта нити рата у којем они нису били „свакој чорби запршка“.

Ђе смо ми у тој причи?

Ми лично можемо да им захвалимо за данашње постојање Велике Турске, за крах српске војске у Првом свјетском рату (Русија чак у једном моменту пријетила Британији да ће се повући из рата), за пуч 27 марта јер је Србија требала да има статус као Швајцарска (дакле тотално неутралан), затим кад су нас већ увели у рат потпиривали су обе завађене стране (већина како историчара тако и директних учесника тврди да је 2 свј рат на нашим просторима већином времена вођен као чист грађански рат између четника, усташа и партизана).

Са друге стране највећа трагедија и мана Срба последњих 150 година јесте општа неслога и мијењање општедржавних стратегија у врло кратким периодима (што по свим уџбеницима геополитике води у нестајање једне државе), за шта опет можемо да захвалимо чињеници да се преко наших леђа води рат између британске шкотске масонске ложе и француске ложе великог оријента. Да је таква ситуација (непрекидне свађе, сплекте, расправе и општа мржња између кланова) свједочи и данашња ситуација међу србским масонима који имају више ложа и ложица него риболовачких удружења, а понајбоље огледало јесте србски парламент.

На крају крајева, Британији такође можемо да захвалимо на стварању исламистичких држава Косова и Босне преко мајора МИ6 Педија Ешдауна који је на Косову био организатор за подршку, обуку и наоружавање УЧК а након тога награђен скромном мјесечном платом од 24.000 марака као високи представник у БиХ, укидајући војску РС и доводећи РС скоро до непостојања, за чије владавине се по Федерацији БиХ масовно раширио вехабијски милитантни покрет уз чак званичне сукобе са Исламском зајеницом БиХ, и за шта је на крају мандата награђен највишим британским војним признањем и титулом витеза од стране „Њеног краљевског височанства“.

Шта још рећи о окупацијама Индије, С.Ирске, Шкотске, Фокланда, Лесота, Боцване, Камеруна, Египта, Гамбије, Кеније, Нигерије, Малавија, Замбије, Судана, Свазиленда, Јужне Африке, Уганде, Танзаније, С. Америке, Гијане, Авганистана, Бахреина, Брунеја, Бенгала, Бурме, Палестине, Сирије, Јордана, Кипра, Ирске, Малте, Велса, Маурицијуса, Сејшела, Малдива, Новог Зеланда....и има барем још стотињак територија и земаља које су држали под контролом, израбљивали сировине а локално становништво третирали као робове до степена да се већина тих држава није опоравила до дан данас...

И неко данас прича о њиховом "реду и поретку"?
Да ли ови „хулигани“ можда долазе из неке друге државе?
Да ли су одрасли и формирани у неком другом систему?

Понашање В.Британије је за сваког човека са здравом памећу и позанавањем историје - срамотно, а неки би рекли да их њихово политчко понашање не чуди, будући да су у питању потомци Нормана који су након упада на британско полуострво протјерали хришћане и наставили да идућих пет вијекова врше инвазије на европски континент, пљачкајући, палећи и убијајући све на шта наиђу.

Своје економско богатство су подигли пљачкајући сиротињу по колонијама широм свијета и? Ником ништа. Сматра ли их данас ико варварима? Оптужује ли их ико за бруталности по колонијама?

Хиљаду зашто, хиљаду зато

И након свега, данас се неко чуди откуд сво ово дивљаштво? Откуд ови изливи примитивизма, толики степен агресије и мржње код становника Европске Уније (у коју нестрпљиво и безусловно хитамо)? Гледајући емисије на Б92 о нашим навијачима, ми мислили да смо шампиони планете у дивљаштву и хулиганизму, а како сад па то да кад игра репрезентација Енглеске у иностранству увијек буде оваквих нереда па врло често и мртвих...стварно се питам откуд? Па зар у ЕУ нису сви ведри, насмијани, добродушни, пуни пара, демократе који воле своје владе и владаре?

Онај коме улогу мозга заузима телевизор може да се чуди и ибрети до судњега дана.