Евро: кисеоник уместо терапије?

Како је саопштио британски недељник Санди Тајмс, нови ванредни самит лидера зоне евра за тражење додатних мера стабилизације јединствене валуте биће сазван у наредне две недеље. Очекује се да ће одлука о његовом датуму бити донета на предстојећем састанку у Паризу 16. августа француског председника Николе Саркозија и канцелара Немачке Ангеле Меркел. Између осталог, по мишљењу експерата, ови преговори неће бити прости.

Према Санди Тајмсу, Француска намерава да иступи на предстојећем ванредном самиту са иницијативом емитовања јединствених облигација зоне евра. Ако такве хартије од вредности заиста виде светлост дана, то ће значити да ће богате земље и региони бити финансијски стратељи сиромашнијих. Поводом наведене иницијативе Париза биртански недељник је извео оптмистички закључак о томе да се зона евра, по његовим речима, брзо креће ка претварању у прави, тачније потпуни финансијски савез.

Ипак низ коментатора самтра закључак издања исхитреним. У Берлину се не без основа плаше да ће резултат јединстених еврооблигација бити нове финансијске обавезе Немачке, значи додатни велики трошкови државног буџета.

Ситуација у зони евра се погоршава сваког дана. Крајем прошле недеље међународна рејтинг агенција Стандард енд Пјурс објавила је да разматра могућност смањења кредитног рејтинга Кипра. Са крајње страшним упозорењем иступио је у понедељак на страницама већ помнутог немачког Ханделсблата европски комесар Гинтер Етингер. По његовим речима, могуће банкротство Италије ће дићи у ваздух зону евра, зато што земља неће моћи да уноси улоге у Европски фонд финансијске стабилности. Истовремено он је против увећања овог фонда, за шта се са своје стране интензивно залаже шеф Европске комисије Жозе Мануел Барозо.

Сви спорови се воде сада, у суштини, око тога шта да се ради у првом реду – да се тешком болеснику дају нови гутљаји кисеоника или да се започнеозбиљна трапија. По мишљењу шефа сектора за интеграције Евроспког института Николаја Кавешњикова, ликвидношћу се проблем не може залити.

Криза државне задуженсоти није финансијски проблем, сматра научник. То је макроекономски проблем, то је структурни проблем. Ипак централизација буџетске политике значи као прво битно одустајање од националног суверенитета, а као друго прелазак на политику прерасподеле. Грубо говорећи Немци ће још више платити за све. Притисак на Ангелу Меркел расте, што не чуди. У шта ће се све пртворити не усуђујем се да предвиђам.

Уопште многи експерти, као, рецимо, главни економиста немачке Дојче Банке Томас Мајер говоре о фактичком вотуму неповерења политичарима ЕУ од стране инвеститора. За неозбиљност оптужује актуалну европску политичку елиту и Николај Кавешњиков. Данас се од европских политичара очекују дела. При томе хитна.