Офанзива на Арктик

Русија ствара на Арктику нови систем комплексне безбедности. Од Мурманска на западу до Анадирја на истоку планира се постављање 10 хаваријско-спасилачких центара. Осим тога, Росгидромет намерава да изгради у том региону додатне метеоролошке станице, доводећи њихов број до 75.

Такав својеврсни поход на Арктик сасвим је објашњив. То је врло важан регион за Русију – и у стртешком смислу, и са тачке гледишта екологије. Посебно интересовање изазиа освајање налазишта нафте и гаса у приобалном појасу. Према прелиминарним оценама, Арктик крије у себи до четвртине неистражених светских резерви нафте и гаса. Један од проблема је што нафтоводи и гасоводи иду по територији вечитог леда, што није безбедно са техничке тачке гледишта. Ради се о томе што због топљења тла које се бележи у последње време због глобалног загревања, често долази до његове деформације. И као последица почињу да пуцају цевоводи, долази до процурења горива, што доводи до загађења тла, експлозија и пожара. Узимајући у озбир све те ризике, Русија планира да направи мрежу хаваријско-спасилачких центара на обали северних мора. Прва три центра ће бити изграђена на Чукотки, а укупно ће их бити десет – од Мурманска до Анадирја. То је врло неопходна мера, убеђен је руководилац Програма за еколошку политику нафтног и гасног сектора Фонда дивље природе Алексеј Књижников.

Уз одсуство такве инфраструктуре превише је ризично вршити било какве операције. Зато је отварање спасилачких центара, који су по Федералном програму планирани не само на Чукотки, већ и у региону Печорског мора, као се незванично зове југоисточни део Баренцовог мора, први корак после којег се може говорити о смањењу ризика приликом освајања пројеката у приобалном појасу. То је основа за заштиту и локалног становништва и крхке јединствене арктичке природе.

Сви ови центри биће опремљени ватрогасно-спасилачком опремом за рад у арктичким условима и хеликоптерима са специјално припремљеном посадом. Како је саопштило Министарство за ванредне ситуације, већ се ради на питању издвајања земљишта и зграда за хаваријско-спасилачке центре. Оријентациона цена сваког ће износити око 18,5 милиона долара.

Арктик није само ризница корисних сировина, већ и кухиња времена, пошто поларни региони врше огроман утицај на климатски систем читаве планете. Росгидромет јача своје присуство у том региону и планира да битно увећа број метеоролошких станица.

Росгидромет планира такође да настави постављање аутоматских поларних станица на Арктику: три већ раде, а 30 ће се појавити наредних година. Оне ће представљати специјалне бове, које ће пратити време ван граница економске зоне Русије. Постављће их не само на копну, већ на леду и води, саопштава Росгидромет.