Коме је одзвонио британски будилник?

Иступајући у омладинском центру Оксфорда са говором који је већ унапред био објављен у штампи, британски премијер Дејвид Камерон је назвао недавне погорме у Лондону и низу других градова сигналом буђења за земљу. Ипак многи коментатори и експерти самтрају да треба да се пробуди политичка елита читаве Европе.

У поменутом говору британски премијер није штедео оштре оцене. Међу њима је било и „разарање друштва“ и „морали крах“ и „губитак вредности“. Као узрок бујице насиља од стране дела омладине Камерон је навео неодговорност, егоизам, одустуство дисциплине у школи. Борбу против уличних банди он је прогласио националним приоритетом. И у онови борбе, како је премијер изјавио дан раније, треба да лежи принцип „нулте толеранције“ према учесницима погрома.

Против строгих мера према прекршиоцима закона нико не спори. Само практично сви аналитичари скрећу пажњу на то да су се догађаји у британским градовиам некако нехотице подударили са случајем норвешког стрелца Брејвика, који је покушао да спречи, по његовим речима, исламизацију Норвешке и читаве Европе. Јер своју крваву оргију он је приредио у омладинском кампу за децу миграната. Експерти сматрају норвешку драму огледалским одразом догађаја у Лондону, где су беснели углавном сами мигранти. Са друге стране, одзив лоноднских бунтова био је недавно узимање талаца у министарству одбране Естоније, које је приредио рускофонски становник јерменског порекла Драмбјан. Терориста погинуо у току ослобађања талаца, напротив, протествовао је против дискриминације рускофонског становништва у Естонији.

Коначно, догађаји у Лондону су се надовезали и на приближавање новог таласа економске кризе. И овде се појављује још један, при томе главни аспекат. Немачки Франкфуртер Алемајне Цајтунг назвоа је у свом коментару дешавања у Британији устанком губитника – ни у једној земљи ЕУ разлика између богатих и сиромашних не достиже такву величину као у Британији. Са тим се слаже Александар Рар, експерт немачког Савета за спољну политику.

Протестни потенцијал у европским земљама врло је озбиљан. Из тога сви политичари треба да изведу одређене закључке. Пред очима нам се мења свет. Он више није такав какав је био последњих 20 година, када се западни модел либерализма сматрао примером за читав свет. Требало је наћи нови модел социјалне правде. Када сваки трећи млади човек, чак без обзира на високо образовање не може да се запосли, то значи да је систем у дубокој кризи.

Звоно британског будилника је позив лидерима Европе да се пробуде из снова мултикултуралности, толеранције и сличних илузија, које само маскирају растућу социјалну провалију.