Дејвид Камерон против моралног разлагања нације

Британске власти покушавају да схвате зашто је за свега пар дана ухапшено скоро 3000 људи, стотине је остало без крова над главом и зашто је разјарена гомила била спремна не само да пљачка, већ и да убија. Анализиравши догађаје с почетка августа, Дејвид Камерон долази до закључка: за све су криве непотпуне породице, недостатак васпитања, одуство строге дисциплине у школама, социјалне и етничке заједнице које нико не контролише. Између осталог, то никако не објашњава зашто су се у гомилу хулигана улили и припадници имућних породица.

Странци су за Велику Британију и њену привреду давнашња главобоља. Ради се у томе што у земљу хрле многобројни емигранти из сиромашних земаља Африке и Блиског Истока. Говорити да они иду да зараде није тачно: већина одмах после доласка седа на државне доприносе. На крају економија не добија нове кадрове, ни нове пореске обвезнике, ни активне потрошаче. Зато са једне стране жељу власти да се смање доприноси експерти поздрављају. Али овде је потребан издиференцирани прилаз, самтра генерални директор политичких програма Међународог центра за праведну политику Сергеј Зацепилов.

Најефикаснији начин да се користи неопходна помоћ како би човек нашао место у новом друштву је за његово образовање. Издавање помоћи просто зато што се он разликује од основне масе статусног становништва је пракса која још постоји у Великој Британији. И, наравно, треба везати доприносе за неке резултате прилагођавања човека за ону културу и земљу коју је одабрао.

Ипак сама економија треба да буде спремна за такав масовни долазак радне снаге. Овамо се додају проблеми обуке. Ради постизања тог идеала неопходне су реформе читаве британске економије.

Ипак толико дубоке реформе могу да уплаше сваког политичара, а не само Дејвида Камерона који је доспео у ванредну ситуацију. Зато он објављује рат социјалним мрежама Твитер и Фејсбук, даје чуварима реда велика овлашћења и позива их да раде по принципу нулте толеранције, али истовремено, истина, смањује трошкове за њихово издржавање за 20%. Јавно порицање полиције која је скривила није ништа друго до флерт са пореским обвезницима, објашњава Сергеј Зацепилов.

Ипак после флерта треба да следе конкретна дејства. И то брзо. Штета од погрома по последњим подацима је премашила 200 милиона фунти стерлинга, и тешко да ће моћи да се надокнади на рачун уштеде од полиције. Тако најефикаснија мера казне за сада је невиђено пооштравање казни за учеснике погрома. Ипак економске проблеме који су се нагомилавали овде деценијама то неће решити. Зато ће одвући грађане који поштују закон од размишљања шта да се ради када се државни дух приближава цифри од 80% унутрашњег бруто производа.