Запад не верује у помирење Асада

Дамаск је уверио УН да је обуставио све војне и полицијске операције против опозиције. Запад је одбио да поверује у искреност председника Асада и одговорио најачим дипломатским нападом на њега за 5 месеци кризе у тој земљи. У петак су стигла саопштења о  новим крупним сукобима сиријске армије и демонстраната.

Ове недеље су лидери САД, ЕУ, Велике Британије, Француске и Немачке први пут позвали Башара Асада да поднесе оставку. Тако су они реаговали на  изјаве заштитника људских права да сиријски народ и даље убијају. Објашњавајући став Беле куће, државни секретар Хилари Клинтон је рекла:

Време је да се Асад одрекне власти ради  добробити сиријског народа. Неопходно је да би грађани те земље могли сами да одреде резултат прелазног периода. То је наш циљ.

Москва није подржала позиве западних партнера. Управо сада је потребно пружити време предсденику Сирије да би реализовао реформе, о којима је он изјавио, - истакли су у МИП РФ. Представници спољнополитичког ресора су подсетили ла је већ објављена амнестија политичких затвореника, уводи се вишепартијски систем, крајем године ће бити одржани  свеопшти избори. Главна је  изјава Асада генералном секретару УН Бан Ки Мунгу да је Дамаск обуставио све војне операције. Политиколог-оријенталиста Сергеј Тарасов у интервјуу Гласу Русије позвао је Запад да подржи реформе Асада.

Ради спровођења демократских реформи потребни су  повољни унутрашњи и спољни условии. У било којој земљи, посебно у муслиманском свету, потребно је време између усвајања наредбе председника или одлуке парламента и њеног спровођења у живот. Други је услов стабилност.  У Сирији снаге опозиције прибегавају оружаној борби. Зато није довољно  да светска заједница тражи од сиријског лидера да почне реформе, неопходно је стимулисати опозиционе снаге за конструктивни дијалог с властима да би земља изашла из кризе.

Међутим, Француска, Немачка, Португалија и Велика Бримтанија су иницирале у СБ УН одлуку о санкцијама против Сирије. Раније је Москва изјавила да ће подржати само одлуку која неће поновити либијски сценарио, већ ће бити од користи за сиријски народ. Представник Сирије при УН Башар Џаафари је изјавио да би дипломатски рат против његове земље могао  да пружи оружаним терористичким групама представу да су оне под америчком и западном заштитом, што би испровоцирало нова крвопролића.

САД и ЕУ су већ увеле санкције против Сирије. Пет сиријских нафтних компанија  се нашло под деловањем америчких  ограничења. Око 90 одсто сиријске нафте се извози у ЕУ. У петак су у Бриселу дипломатски представници 27 земаља ЕУ пристали на ембарго за увоз сиријске нафте.

Вашингтон је позвао  и Русију, Кину и Индију да уведу санкције против Сирије. Пред микрофоном је експерт Центра међународне безбедности ИМЕМО РАН Владимир Сотников.

Морамо да сами градимо узајамне односе с сиријским руководством. То је важно и због тога што је Русија чланица квартета за блискоисточно регулисање. Русија има своје националне интересе у том региону, она мора да допринесе налажењу дипломатских путева решења да би сиријска криза била завршена довољно мирно.

Планира се посета Сирији делегације  руских политичара, међу њима су представници горњег дома парламента. Њихов је циљ да на лицу места упознају ситуацију у тој земљи. Истовремено ће се тамо налазити хуманитарна мисија УН. Дамаск је гарантовао  приступ експерата местима сукоба власти и опозиције.  Раније власти нису пристале на долазак посматрача УН. Данас је Дамаск спреман на сарадњу с међународном заједницом и УН ради регулисања ситуације.