Мултикултурални Јарослављ

Међунационални кофликти, политика мултикултурализма и проблеми миграције главне су теме трећег Светског политичког форума у Јарослављу. Он ће протећи 7-8. септембра. Организатори истичу: ове године избор тема је био необично актуелан.

Јарослављ по трећи пут примиће госте Политичког форума. Сваке године та дискусиона платформа која ради под патронатом председника Русије, окупља преко 500 експерата и политиколога из скоро 20 земаља.

Ове године по идеји организатора у Јарослављу руски и страни политиколози треба да разматрају најсмелије хипотезе, оригиналне предлоге и претпоставке. Нуди им се да говоре о етничкој, националној и религиозној разноврсности савремене државе. Тема се појавила на зиму 2010. године, говори руководилац извршне дирекције Форума Владислав Иноземцев.

Био сам зачуђен избором, али данас је дошло време да се каже да смо били у праву. Током читаве године, изузев економских проблема који су одјек кризе 2008. године, тема културних противречности, проблема миграције, разумевања међу становницима развијених земаља и дијаспора миграната, питања религиозне, националне толеранције – избили су у први план. Трагедија у Норвешкој, бунтови у Великој Британији и децембарски сукоби у Русији – све показује да су државе дошле до те границе иза које је неопходно објективно, а не емоционално осмишљавање мултикулурализма, политике асимилације.

Проблем међунационалног, међурелигиозног дијалога актуалан је не само за Русију. Растући прилив миграната из земаља Блиског Истока и Африке и ЕУ чине ту тему све актуалнијом за Стари Свет. Криза политике мултикултуралности главни је изазов савремености, говори Владислав Иноземцев.

Проблем је стари: шта је боље за савремену државу: ићи путем инклузивности – тога што се својевремено звало топионичарски котао, или покушати да се формира друштво које неће тежити превладавању принципијалних разлика, свођењу на неку јединствену основу, већ је спремно да буде друштво подељено на различите социокултурне групе.

Очигледно друштво постаје све више структурирано по националним, етничким и религиозним принципима. Какве могу да буду стратегије и методе државе у тим околностима? У разматрању ових питања политиколозима и експертима из Европе, Азије и Америке придружује се председник Русије Дмитриј Медведев, канцелар Немачке Ангела Меркел, председник Турске Абдула Гјул.