Србски манастири на мети вандала

За последњих пола године на Косову је забележено неколико случајева вандализма према србским православним светињама. У пролеће је с цркве Богородице Љевишке украден део крова. Почетком лета је у предграђу Призрена оштећен темељ православне цркве из XIV века. Оскрнављен је храм у селу Самодрежа, у којем су Албанци направили јавни тоалет.

Истаћи ћемо да су се сви ови догађаји десили пре него што је почетком јула букнуо конфликт на северу Косова, који не представља претњу само за безбедност србског становништва у другим крајевима покрајине, већ и за очување православних светиња, од којих се већина налази управо јужно од реке Ибар. Ситуацију коментарише одговорни уредник поратала „Православље.ру“ отац Игњатије.

Србски клир није случајно забринут због онога што се дешава. Трагичност ситуације Срба, који живе у централном и јужном Косову састоји се у томе што су они у суштини таоци, пошто су географски одвојени од централне Србије. Забринутост изазива и очување цркава. Сетимо се да је 2004. године, за време обрачуна са Србима КФОР-оваца и представника других међународних мисија било много више него сад. И они нису успели да заштите храмове од рушења. Болно је питање шта могу да учине у садашњим условима.

Немојмо заборавити да су многе светиње, које су раније чувале снаге КФОР и ЕУЛЕКС у току последње године прешле у надлежност Косовске полицијске службе, која се углавном састоји од Албанаца. Сад се поставља питање предаје свих главних србских светиња под заштиту КПС, која је у низу случајева већ показала вапијућу професионалну некомпетентност.

Оче Игњатије, да ли ће се ово одразити и на делатност међународних хуманитарних организација у покрајини?

Сад косовским Албанцима не иде у прилог да изгледају као погромаши, тако да Приштина вероватно неће спречавати рад ових структура. Друга је ствар што приштински интелектуалци све чешће покушавају да прогласе православне манастире и цркве покрајине за косовско-албанске споменике, које су Срби некада освојили. И Србија све чешће на међународном нивоу мора да доказује своје право на косовске светиње. Истичем да Београд у овом питању има подршку РПЦ, која стоји на страни историјске истине и сматра да је то србско духовно наслеђе.

Да ли се тренутно на Косову одвијају радови на обнови – и колико активно?

Радови се одвијају. У многим крајевима Косова оживљује литургијски живот. Планирано је да се у Призрену обнови рад богословије, тамо 1. септембра треба да почне настава. Колико ми је познато, у Призрену се такође одвијају радови на рестаурацији и конзервацији. У другим градовима и насељеним местима рестаурирано је неколико храмова из XIX-ХХ века и Срби су поново добили могућност да се моле у њима. Древне светиње као што су манастири Пећ и Дечани нису настрадали у току косовских сукоба, али је и њима потребна помоћ стручњака. Средства пристижу од власти Србије, различитих европских и америчких структура. Као што је познато, у процесу учествује и Русија, која је издвојила два милиона евра преко УНЕСКА. Међутим, лично ми се чини да је за косовске Србе морална подршка Русије чак важнија од материјалне. Неки мештани су ми говорили: имамо шта да једемо, преживећемо, главно је то што нас ви подржавате и што сте с нама.