Позив с ултиматумом

У конфликту између Србије и Косова ЕУ сама не зна шта хоће. ЕУ рачуна да ће се балканске свађалице некако саме договорити. А они никако да се на овај начин одуже Бриселу. Такав закључак изнео је недавно немачки канал Н-ТВ, коментаришући погранични конфликт између косовских Албанаца и српске мањине која живи на северу покрајине. Изгледа да се Берлин ових дана латио посла да оконча проблеме око признања независности од стране Србије.

Резултати управо окончане дводневне турнеје федералног канцелара Немачке Ангеле Меркел по Балкану нису постали сезнација за немачку и европску штампу. Запаљива смеса главног тињајућег жаришта у региону – одбијање Србије да се помири са одузимањем њеног дела територије силом, коју су затим САД и НАТО прогласиле самосталном државом, никуда није нестало.

Немачка жели да види Србију у саставу ЕУ, мада пре тога она треба да регулише своје односе са Косовом, без пардона је изјавила у Београду Ангела Меркел. Поред осталог, Србија треба да испуни још три услова. Као прво, треба да буду постигнути позитивни резултати директног дијалога између Београда и Приштине, као друго, полицијска мисија ЕУ на Косову треба да буде пуштена на север покрајине, што не жели србска мањина која тамо живи, и коначно треба да буду ликвидиране паралелне српске структуре администрације на Косову.

Као што видимо, најчешће се на преговорима у Београду из уста лидера земље локомотиве ЕУ чула реч „мора“. За узврат, председник Тадић је такође показао да влада језиком бескомпромисности. Сматрам да је политика која доводи Србију пред избор: Косово или ЕУ дубоко погрешна, ултимативна и да не одговара европским вредностима – изјавио је он на конфенренцији за шампу. У целини, ако посета фрау Меркел Балкану није изазвала сензацију, ипак је дала довољно хране за размишљање експертима. Главно питање је шта је узрок тако оштрих формулација? И у ком својству је иступала госпођа канцелар? Владислав Белов, руководилац Центра за немачка истраживања Европског института види двостуркост улоге Ангеле Меркел на Балкану.

По мени, став Немачке се подудара са ставом оних снага у ЕУ које рачунају на кратковиди курс, непријатељски у односу према Србији. Мени се чини да сада видимо појаву два прилаза. Један од њих представља Русија. То је наставак дијалога о Косову. Други је трансатлантски: ЕУ плус Вашингтон. То је пресецање гордијевог чвора Косова језиком ултиматума. Сумњам да би госпођа Меркел дозволила себи да постви такве ултиматуме без сагласности са руководством ЕУ. По мени, решења сукоба на том путу нема.

Иза строгих изјава немачког канцелара помаља се и други аспект. Тачније, тежња ЕУ да по сваку цену настави курс свог проширења. Експерти нагађају: да ли се иза ппозива Србији у савез у констексту ултиматума крије покушај да се пребаци пажња становника Европе са економских проблема на политичке? Или, напротив, у укључивању нових земаља Брисел види могућност да олакша терет кризе? А неко уопште говори о одсуству било какве стратегије код ЕУ, између осталог у погледу Косова.