Невидљиви људи или живот без права на права

Преко 12 милиона људи у свету нема држављанство (апатриди). Такве цифре наводе експерти УН. Они констатују да одбијање да се решавају проблеми апатрида, или лица без држављанства, прети озбиљним социјално-економским проблемима за многе земље. Ипак најважније на шта упозоравају међународни правобраниоци је то што су милиони људи лишени фундаменталних људских права.

Питање апатрида је било проглашено једним од најважнијих за светски развој још пре неколико година. Врховни комесар УН за избеглице чак је издао специјални мандат за његово решавање. Али верменом проблем се само погоршао. УН говоре о 12 милиона, а експерти Института Отворено друштво сматрају чак такву оцену сниженом. По њиховим подацима, у ствари број апатрида у свету премашује 15 милиона, што је скоро једнако становништву Белгије или Мађарске. Коментар председника Комитета Грађанска помоћ Светлане Ганушкине.

УН разматрају ово као важан хуманитарни проблем. Наравно, постојање велике категорије лица без држављанства у земљи дели становништво на касте: људе разних група који имају разна права. И то све омета., То није просто страшна трагедија за самог човека. То је још лоше за државу. Зато што тада у њој живи прилично много људи који не осећају своју везу са њом, који се не односе према њој као према својој Домовини.

По правилу, људи се лишавају држављанства ако земља чији су они грађани престане да постоји – на пример СССР или Југославија. Или у случају дуготрајног војног сукоба. Према подацима УН, највећи проблеми са лицима без држављанства сусрећу се у Југоистичној и Централној Азији, Африци, на Блиском Истоку. У Европи је најалармантнија ситуација у балтичким републикама. Податке УН потврђују и и страживања Института Отворено Друштво: по броју апатрида мирна Естонија се скоро изједначила са Ираком, где се до сада воде борбена дејства – 100 и 120 хиљада људи. Ситуација са постојањем такозваних лица без држављанства у балтичким земљама је апсурдна. Јер људи се у суштини изједначавају са мигрантима, мада они имају право на држављанство по рођењу, истиче правник, руководилац Центра за правну помоћ сународницима Москва-Руси Михаил Јофе.

Нажалост, Летонија и Естонија не слушају међународну заједницу. На пример, Летонска република је ратификовала конвенцију о борби против немања држављанства, али то не смета њеним властима да говоре да се то не тиче статуса лица без држављанства који је уведен законодавно. Људи који су се родили у Летонији треба да доказују право на држављанство полагањем испита. А аргумент да је држављанство норма која се даје човеку од рођења изазива у редовима националне елите Летоније и Естоије отпор. У Летонији је набројао преко 80 разлика између држављана и недржављана, у суштини, мислим да их је много више.

Експерти УН прогнозирају да ситуација са апатридима може да постане критична у Африци са њеним становништвом које се брзо увећава већ у наредних 5 година. Јер деца лица без држављанства такође немају перспективе да га добију. Излаз је по мишљењу Антонија Гутиереша, шефа комитета УН за људска права – у придруживању земља конвенцијама из 1954. и 1961. године. Прва поставља минималне стандарде односа према апатридима. Друга позива на борбу против ове појаве. Ове године њима су се придружиле Хрватска и Филипини. На исти корак треба да се одлучи и Русја, уверени су експерти.