Да говоримо руски
Да ли може језик да се подвргне политичким репресалијама? Авај, одговор је на то питање позитиван. Управо таквим репресалијама се подвргава у земљама Балтије руски језик, који сматра матерњим више од милиона људи. У земљама, где га сваки четврти сматра за матерњи, више од половине могу да говоре руски, он све до сада нема државни статус. Како би се могла променити таква ситуација? Одговор на то питање су тражили учесници Балтичке регионалне конференције у Риги, посвећене уважавању права сународника у тим земљама.
Проблем статуса руског језика је настао 1991. године, када су Летонија, Литванија и Естонија изашле из састава СССР-а и стекле независност. Нешто касније, када су те три земље усвајале нове уставе, у њих су уписали да држава чува језик и културу државотворне нације. О руском језику није било ни речи. Напротив, почели су да га потискују. Нада на промену такве ситуације се појавила када су се те земље учланиле у ЕУ. Ствар је у томе, што одсутност државног статуса језика, који сматра матерњим сваки четврти становник, противречи Оквирној конвенцији ЕУ о заштити националних мањина. Међутим, није дошло до неких промена у смислу језика, - каже Елизавета Кривцова, представник летонског правног института Conscentia.
Права рускојезичног становништва су била истакнута при учлањивању у ЕУ, али су наши политичари успели да тај захтев одгоде. Зашто? Они су сматрали да је главни услов независности Летоније језичко питање. При обнављању независности је летонски језик као симбол играо огромну улогу. Међутим, данас сви знају да се у Летонији говори два језика, али званично се труде а да то не примете.
Европски политичари, према мишлењу експерата, труде се да не примете тај проблем. Пред микрофоном је естонски књижевник Михаил Петров.
Не стварамо јаке дијаспоре, не демонстрирамо, не палимо кола. Када нисмо метежници, значи да је све у реду. Што се тиче промене статуса руског језика у Естонији, ради тога је потребна промена националне доктрине. Да би до тога могло доћи, - каже канадска књижевница Наоми Клајн, потребан је јаки социјални потрес, катастрофа. Тешко да би то било пожељно.
Како су изјавили на Балтичкој регионалној конференцији у Риги представници руских заједница у Летонији, Литванији и Естонији, они се неће предати, те ће се борити за промену статуса руског језика. Велику помоћ им пружа Русија, која чини све могуће да би поднела тај проблем Европском парламенту и УН-ама. Главно је да рускојезичних становника у земљама Балтије не постаје мање. Ове године ће у први разред руских школа ићи исти број деце као и претходне године.
- Извор
- Голос России, фото: © SXC.hu/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Украјина није спремна да постане део ЕУ због величања нацистичких сарадника, изјавио је Карол Навроцки...
Остале новости из рубрике »















